Осигурана штедња

Србија је успоставила стабилне финансијске и тржишне трендове, ако је судити према оцени међународне агенције "Фич". Она је кредитни рејтинг наше земље из негативног пребацила у стабилни.

Тако су створени услови да Србија има ниже трошкове задуживања. Ове недеље, држава је одредила рок од три дана у коме је дужна да, у случају пропадања неке банке, појединцу исплати штедни улог од 50 хиљада евра.

"Дакле, не постоји никаква бојазан за банке и нема никаквих проблема већ се унапређују прописи по узору на Европску унију. Грађанима би то требало да буде додатна сигурност која се доноси у јеку кампање штедње", каже Слободан Илић, државни секретар Министарства финансија.

Илић наводи да постоје обавезе Србије да унапреди финансијски систем и да га прилагоди оном у Европској унији.

У недељи штедње банке су прикупиле и до неколико пута веће улоге, тако да ће та нова мера допринети да штедња до краја године нарасте до седам милијарди евра.

Банкари не верују да ће пропасти поједине банке, али ће сигурно доћи до промене у власничкој структури банака као и до пооштравања неких прописа.

Зоран Стојаковић из "Алфа банке" објашњава да је, кад је реч о исплати штедних улога, намера да се у односу на оно што постоји у ЕУ уради другачије.

"Ми ћемо то урадити за три дана, Влада ће донети одлуку да се то уради за три дана. У Унији се то ради за 15 дана", каже Стојаковић.

"Сигурно је да се српски банкарски систем третира у окружењу као простор где има места за раст и ми очекујемо промене и долазак великих банака, на највишем светском нивоу, на наше тржиште", каже Мирко Шпановић из "Хипо Алпе Адрија банке", додајући да ће се на крају тог процеса смањити број банака.

Ипак, ризици у пословању банака нису занемарљиви и настају због немогућности предузећа да враћају кредите. Отуда се неке банке одлучују да повремено препродају такав дуг на тржишту.

"Банке препродају дуг од случаја до случаја. Могу да препродају цео портфељ или поједину групу кредита као што су стамбени или потрошачки", наводи Димитрије Стаменовић из Агенције за осигурање и финансирање извоза.

Уз незапосленост, највећи проблем српске економије јесте невраћање дугова. Међу таквим предузећима је све више јавних и комуналних предузећа која су узела кредите и отишла у стечај.

Једно од последњих поглавља наше трогодишње приче са ММФ-ом остају стечајеви и приватизација локалних јавних предузећа.