Потраживања Хрватске електропривреде

Електропривреда Хрватскe поново је покренула питање своје имовине у Србији, и термоелектране Гацко у Републици Српској. Хрватски медији наводе да ХЕП, на име дуга из времена СФРЈ, рачуна на надокнаду од ЕПС-а, можда и у струји. Србија сматра да је то питање сукцесије.

У Хрватској електропривреди потраживања образлажу инвестицијама које је Хрватска, за време заједничке државе, седамдесетих година прошлог века инвестирала у шести блок Термоелетране Обреновац и рудник Тамнаву.

Како је, током рата у Хрватској, обустављена испорука струје, у ХЕП-у рачунају да им ЕПС дугује још 20 терават сати електричне енергије.

"Из тога произилазе одређена потраживања према Републици Србији односно Електропривреди Србије, и то под насловом уговорних односа. Хрватска електропривреда нема никаквих потраживања у смислу власничких односа него се искључиво ради о потраживању на темељу уговора о кредитирању", каже Љубица Цвенић, директорка Сектора за међународне послове ХЕП-а.

ЕПС не преговара са ХЕП-ом, пошто самтра да су њихова потраживања питање сукцесије држава са подручја бивше Југославије, које решавају Владе двеју земаља.

У Министрству енегетике оцењују да се то питање не може посматрати изоловано, пошто и српска предузећа имају значајну имовину која је остала у Хрватској. Србија је, кажу, улагала у Јадрански нафтовод, одмаралишта и друге објекте.

"Та питања су регулисана да буду решена у оквиру уговора о сукцесији. Владе су одредиле комисију која ће преговарати како би се билатерално решио тај проблем. Истина је да тај процес не тече задовољавајућим током. Већ је требало да буде већи број питања решен, али само у оквиру тог уговора и само на тај начин се могу решавати та питања", тврди Милан Будимир из Министарства енергетике.

Судски процеси због надокнаде имовине воде се и у Србији и у Хрватској. ИНА потражује капитал некадашњег Беопетрола, а НИС пумпе и складишта Југопетрола.