Балканска нуклеарка на чекању

Србији су потребни нови енергетски капацитети, али одлуку о учешћу у градњи нуклеарке Белене Влада Србије ће донети када буде урађена студија изводљивости. То је, како РТС сазнаје,  у најкраћем, одговор на понуду бугарског премијера.

У понедељак је премијер Бугарске Бојко Борисов званично позвао Србију и Хрватску да се до суботе изјасне о учећу у том пројекту.

Поред Руса, Бугарска је одлучна да у градњу нуклеарке Белене укључи бар једног партнера из Европе.

Хрватској се понуда не уклапа у енергетску стратегију јер већ има нуклеарку. А Србија, са друге стране Дунава, за Бугарску је природни партнер па макар и са један, до један и по одсто удела, у том послу.

Како РТС сазнаје Србија жели да у пројекту учествује са већим процентом од пет, па можда и седам одсто.

Министар енергетике Петар Шкундрић каже да је принципијелан став остао непромењен.

"Србија је заинтересована да учествује на овом пројекту јер је то један од великих регионалних и европских пројеката", истиче министар Шкундрић.

Утврђивање програма и цена

За Србију је важно прецизно утврђивање програма сарадње и тачна цена тог посла. Предвиђена је градња два реактора од по 1.000 мегавата.

Првобитна цена нуклеарке била је четири милијадрде евра, а сада се помиње чак девет милијарди.

Илија Плећаш из Винче каже да за једну нуклеарну електрану треба најмање 2,5 милијарде долара.

"Тешко да једна земља средњег или нижег статуса сама то себи да приушти. Међутим у једној оваквој варијати са удруженим снагама, средствима и капацитетима све би могло лакше да се уради. Мислим да је то за Србију јако добра ствар", оцењује Плећаш.

Поједини стручњаци ипак не виде корист од Белена, јер је кажу да је профит неизвестан пошто цену струје диктира тржиште.

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић смтра да би било потпуно нерационално да Србија у тај пројекат уђе са малим процентом.

"Требало би што пре укинути наш закон и омогућити да се и код нас изгради једна таква електрана", истиче Ковачевић.

Пројекат за Белене направљн је још 1986. године али за њега није било пара. Поново је покренут пре четири године када је на тендеру руски "Атомстројекспорт" добио посао главног извођача.

Укључио се и немачки RWE, а крајем прошле, поново, због недостатка новца, одустао.