Стабилност цена приоритет

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да централна банка не одустаје од зацртаног инфлационог циља за 2011. годину од 4,5 плус-минус 1,5 одсто.

Шошкић је на Економском самиту истакао да ће у наредној години на кретање инфлације утицати одмрзавање плата и пензија, које ће створити већи притисак на страни тражње, а да остаје отворено и питање кретања цена под контролом државе.

Наредна година вероватно бити година припреме за изборе, због чега ће "одговарајуће стеге по питању потрошње бити мање присутне", рекао је Шошкић.

Гувернер је нагласио да је кретање цена пољопривредних производа у Србији много нестабилније него у земљама у окружењу и оценио да постоји простор за унапређење политике интервенција из Робних резерви, субвенција и прелевмана, што би смањило непредвиђено кретање цена пољопривредних производа.

Шошкић је најавио да ће, после завршетка текућих разговора са мисијом Међународног монетарног фонда, представници НБС и Владе разговарати о томе у којим доменима је могуће унапредити постојећу политику да би се у будућности избегла нестабилност цена хране какву смо имали ове године.

Шошкић је навео да би конкретне мере за унапређење требало да предложе надлежна министарства, уколико уоче да постоје могућности за то.

Шошкић је нагласио да ће НБС и у будућности користити инструменте који су јој на располагању да одржи стабилност цена и да не одустаје од остваривања циљане стопе инфлације.

Конузин: Партнери у области енергетике

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин позвао је све инвеститоре који послују на српском тржишту да сарађују на заједничким пројектима са руским компанијама.

"Ми сарадњу Србије са ЕУ и другим земљама не видимо као алтернативу сарадњи са Русијом, напротив", рекао је Конузин учествујући у раду десетог Економског форума Србије и додао да би сарадња свих компанија без обзира из које земље долазе допринела јачању политичке и економске стабилности региона југоисточне Европе.

Конузин је рекао да Русија у Србији види једног од основних економских партнера на Балкану и навео да је Русија у Србију до сада укупно инвестирала 1,3 милијарди долара. Билатерална сарадња Србије и Русије, како је истакао Конузин, темељи се на стратешкој сарадњи у области енергетике.

Наставља сарадња две земље у изградњи подземног складишта гаса Банатски двор, рекао је Конузин и најавио да се разматра могућност повећања капацитета Банатског двора са 800 милиона метара кубних гаса на 1,2 милијарде, што би то складиште претворило у регионални центар за складиштење гаса.

Конузин је истакао да је у току израда студије изводљивости за српски део гасовода Јужни ток и нагласио да ће, када је реч о Нафтној индустрији Србије, укупан обим инвестиција те компаније у наредне три године превазићи једну милијарду евра.

Циљ је да НИС постане лидер у региону у области нафтне привреде, рекао је Конузин.

Конузин је подсетио да Србија и Русија имају потписан споразум о слободној трговини којим је обухваћено око 96 одсто производа и да се ради на проширењу те листе као и на укључењу Србије у сарадњу са Русијом, Белорусијом и Казахстаном у оквиру царинског савеза који су те три земље недавно потписале.

Конузин је рекао да се ради и на убрзању сарадње у области инфраструктуре и железнице на бази кредита који Русија треба да одобри за те пројекте.

Конузин је истакао да руске и друге компаније на српском тржишту наилазе на последице незавршених економских реформи које су неекономског карактера, као што су бирократске процедуре и покушај непоштовања делова билатералних споразума, што изазива опрезност код инвеститора.