Стоп за "грчки сценарио"

Лидери Европске уније не желе да се понови "грчки сценарио" и да дужничка криза неке земље уздрма еврозону. Зато су установили стални механизам за заштиту од нових финансијских криза. За остварење тог циља потребне су делимичне промене Лисабонског уговора, о чему је такође постигнута сагласност.

Споразумом је предвиђено стварање сталног фонда за помоћ земљама у невољи. Европска унија ће контролисати буџете држава чланица, којима прете санкције, ако не поштују финансијска правила. Казне су могуће и пре него што се достигне дефицит од три одсто.

Херман Ван Ромпај, председник Европског савета, сматра да je "Европска унија ојачана на унутрашњем и на спољашњем плану и да је успоставила сталан механизам помоћи да би се обезбедила стабилност еврозоне".

На променама Лисабонског уговора инсистирале су кључне чланице Уније, Немачка и Француска. За аналитичаре су Меркелова и Саркози победили.

"Ово су важне мере да се европска економија доведе у ред. Делује се превентивно, а посебно када неко пређе границу", поручује француски председник Никола Саркози.

Немачка канцеларка Ангела Меркел каже да "одлази кући задовољна".

"Најважније је да евро буде стабилан и да инвеститори не могу да спекулишу његовом вредношћу", каже Меркелова.

Челници Европске уније сматрају да нема места за песимизам и да није реч о преиспитивању Лисабонског уговора, усвојеног пре 11 месеци.

Аналитичар Оливер Рут, међутим, изражава сумњу у економски ефекат мера.

"Да сам политичар био бих задовољан, али као финансијски експерт, сумњичав сам. Не знам да ли ће мере имати добар или лош ефекат", каже Рут.

Договор о ограниченим променама биће компликован задатак. Сада је на потезу Херман Ван Ромпај да припреми предлог измена и утврди да ли постоји начин да се избегне одржавање националних референдума. Европски лидери биће на окупу у децембру.

Тада ће разматрати предлог да се непослушним чланицама одузме право гласа.