Нова извозна шанса

На другом месту по структури српског извоза ове године су електронске машине и апарати, а то је последица директних страних инвестиција које су протеклих година дошле у Србију.

Извозимо телевизоре, фрижидере, акумулаторе, делове за моторе, електричне проводнике и софтвере.

Можемо да производимо и много више тога, кажу привредници, када би имали боље услове пословања, банкарске гаранције и већу помоћ државе.

Компанија "Бак", која производи системе расвете за пословне зграде и здравствене установе, извози у Европску унију, Русију и Америку. Награда за најбољи штанд на сајму у Франкфурту, у конкуренцији 180 светских фирми, донела је више пословних понуда.

Недостаје им већи производни простор и средства за међународни маркетинг који, кажу, кошта колико и развој производа.

"Мислим да би држава могла доста да помогне кроз организовање сајмова, кроз фондове за отварање представништва, разних филијала по иностранству, плаћање истраживања тржишта, консултаната", каже Дарко Будеч из те компаније.

У Институту Михајло Пупин, који извози софтверске системе за управљање у пољопривреди, водопривреди и саобраћају и индустријске производе, највећи проблем је незаинтересованост домаћих банака за гарантовање великих, милионских послова у земљама у развоју.

Трошкови гаранција страних банака су скупи толико да је такво пословање неисплативо.

"Влада мора да направи своју банку која је спремна да дугорочно финансира реализацију великих пројеката у земљама у развоју", сматра Владан Батановић, директор Института.

У Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) помажу учешће на сајмовима технике као што је ЦЕБИТ у Хановеру, где је ове године обезбеђен штанд за 15 домаћих фирми.

"СИЕПА кроз конкурсе за бесповратна средства за мала и средња предузећа помаже у смислу сертификације производа, која је јако значајна за овакве производе, увођење стандарда квалитета, организацију индивидуалних наступа на страним тржиштима", каже Татјана Радованов из те агенције.

Малим и средњим предузећима СИЕПА бесповратно годишње даје 80 милиона динара. Само једна фирма за међународни маркетинг потроши више од тога, а технолошки производи, поред квалитета и дизајна траже више рекламе.