Српски аграр чека већи буџет

Цене примарних пољопривредних производа у Србији ове године, упркос добром и квалитетном роду свих главних сировина, практично су дуплиране у односу на прошлогодишњи ниво, изјавио је за Танјуг министар трговине и услуга Слободан Милосављевић.

Милосављевић очекује да ће ребалансом буџета за ову и буџетом за идућу годину бити обезбеђена већа средства за аграр како би се стекли услови за већу производњу у пољопривреди.

На тај начин би трајније и много квалитетније, него што се постиже администрирањем кроз уредбе или интервентним увозом, решили проблем недовољних количина неких виталних производа на тржишту и створили услове за стабилизацију цена пољопривредно-прехрамбених производа, истиче министар трговине.

Цена пшенице је већа од 20 динара за килограм, а лани је у ово време била испод 10 динара. Значајно је повећана и цена кукуруза, соје, сунцокрета, шећерне репе и свих осталих примарних пољопривредних производа и због тога је у посебно тешком положају сточарска производња, рекао је министар трговине.

Милосављевић је упозорио и да је у врло тешким условима и са скромним аграрним буџетом, чак и са недовољно квалитетном расподелом тог буџета, мање пара отишло сточарству него што би требало, посебно онима који се баве производњом млека.

Министар сматра да је недовољан аграрни буџет један од битних разлога текућег оштрог пада сточарске и говедарске производње и смањених испорука млека на домаћем тржишту.

"Очекујем да ће у оквиру аграрног буџета бити учињени напори, али значајни, да се садашњи мали, прескроман, удео сточарске производње у бруто домаћем производу пољопривреде, који није већи од 30 одсто, повећава за десетак година на 40 до 45 одсто, а касније и више од тога", каже министар.

Уколико се то догоди стећи ће се, према речима Милосављевића, бољи услови за већу производњу у сточарству и осталим гранама пољопривреде, што је основни услов за уредније и стабилно снабдевање домаћег тржишта и знатно боље извозне резултате српског аграра од садашњих.

Проблем брзог смањења сточног фонда 

Милосављевић је оценио да Србија има проблем због брзог смањења сточног фонда, посебно крупне стоке, уз напомену да је најизраженији проблем у говедарству.

Од почетка године, према статистичким подацима на које се позива министар трговине, из Србије је извезено више од 30.000 грла крупне стоке, укључујући и музне краве, а приближно још толико је индустријски прерађено.

Милосављевић је оценио да Србија недовољно користи могућност за нагло повећање сточарске производње која доноси знатно већу добит од продаје кукуруза, пшенице и других основних пољопривредних сировина, наводећи случај са пласманом домаћег беби бифа, односно најквалитетније врсте јунећег меса, у Европску унију.

Упркос одобрењу ЕУ да на тржиште 27 - чланог блока држава можемо годишње пласирати 8.800 тона беби бифа, наш годишњи извоз те врсте меса већ неколико година не премашује 1.200 до 1.500 тона, што значи да је мањи од петине укупног одобрене квоте, подсетио је министар Милосављевић.

Сточарска производња се у нас недовољно подстиче за разлику од неких земаља из блиског окружења које дају знатно веће субвенције и дотације за сточарство, тврди Милосављевић, уз напомену да је и просечна старосна структура становништва које живи у нашим селима све неповољнија.

"На берзанским артиклима, попут пшенице, кукуруза и других, зарада је минорна. Све што је надоградња, у смислу да се кукуруз претвори у сточну храну, сточарство претвори у млеко, месо, или приплодни материјал, доноси већу вредност", указује Милосављевић.

Иста је ситуација, на пример, у извозу воћа, јер у пласману те робе на страно тржиште доминира са око 90 одсто замрзнуто воће, иако се у прерађеном облику продајом на светској пијаци може зарадити многе више.