(Не)приступачни фондови ЕУ

Од 800 милиона евра, колико је за последњих десет година кроз пројекте Европске уније ушло у Србију, 80 одсто тог новца завршило је у Војводини. Следи Београд, а тек по која општина на југу Србије успела је да се домогне неког евра.

Нису све локалне самоуправе спремне да савладају компликовану процедуру. Мада, мало се зна да општине које немају новца, до европске касе не могу ни да дођу.

Пет година откако су прве паре стигле из претприступних фондова Европске уније, у Србији још постоје општине које немају рачунар. Препрека је и што 30 страна пројектног формулара може да попуни само службеник који одлично говори енглески.

"Највећи проблем богатићке општине јесте недостатак кадрова и недостатак едукације како би људи у локалној самоуправи знали како се израђују програми којима може да се конкурише за средстава ЕУ, објашњава председник Општине Богатић Слободан Савић.

Потпуна супротност је Ваљево које покреће акцију "Дан отворених врата" за све који би да се обавесте који су фондови Србији на располагању и како се пишу пројекти.

Тијана Тодоровић, начелница Одељења за локални развој општине Ваљево, истакла је да је тај град у претходних неколико месеци поднео предлоге за 14 пројеката и у припреми има 6. Према речима Тодоровићеве неопходно је бити стално информисан онлајн.

"Тајна Ваљева лежи у обученој радној снази, потом у капацитетима које користимо споља и изнутра, партнерима у цивилном сектору и консултантским кућама код нас и у иностранству", рекла је Тодоровићева.

Није све у писању, понешто је и у новцу, кажу у Сталној конференцији градова и општина.

Случај Вршца, у којем су четири одобрена пројекта од по милион евра за улагање у инфраструктуру под знаком питања, разоткрива већи проблем. Тај град, као и многи други нема новца за обавезно учешће које је услов за добијање средстава Европске уније.

Ирина Славковић из Сталне конференције градова и општина наводи да су имали случајеве где су општине узимале кредите, па су због кашњења отплате плаћале камате и казне.

Према речима Славковићеве, део општина одустао је од донација, јер у 2010. години и 2011. години у свом буџету нису могле да пронађу 10 одсто за кофинансирање.

У Канцеларији за европске интеграције кажу да, пред зиму, сиромашне локалне самоуправе радије одвоје новац за мазут него за учешћа.

Огњен Мирић из те канцеларије објашњава да се решења за подршку општинама за обезбеђивање средстава траже уколико општина није сама у могућности да обезбеди средства.

Мирић наводи да постоје одређене најаве да ће управо таква подршка бити обезбеђена у Војводини од стране Владе Војводине, док Канцеларија, у сарадњи са Министарством финансија покушава да нађе решење за општине које се граниче са Румунијом и Бугарском.

Србији је годишње на располагању 180 милиона евра из претприступних фондова Европске уније. Чим добијемо статус кандидата за чланство, износ ће бити много већи.