Цене хране у свету у паду, а у Србији никад више – шта нам ваља сејати овог пролећа

Пред ратарима је пролећна сетва у којој би требало да се засеје око 2,5 милиона хектара, од чега скоро милион хектара одлази на кукуруз, а остало су пролећне културе. Прогнозира се да ће бити скупља за тридесетак одсто у односу на прошлогодишњу. 

Блага зима олакшала је ратарима посао припреме земљишта, па је за сетву све спремно. Снижене су цене ђубрива, али су зато поскупела семена и остали репроматеријал. Већ неколико месеци цене житарица су у фази стагнације и пада.

Трошкови за ратаре прошле године били су рекордни. Међутим, сезону су обележиле и високе цене жита и уљарица на домаћем и светском тржишту, што је подстакло пољопривреднике да саде иако је репроматеријал скуп.

Жарко Галетин истиче да је Србија дефинитивно ушла у проблем затварања домаћих биланса што се тиче кукуруза, што је, напомиње, било невероватно у последњих 20 година.

"Кукуруз је уз соју прошле године био највећи губитник што се тиче приноса. Затварање биланса значи постављање питања – да ли ћемо имати довољно нашег кукуруза да подмиримо наше потребе, пре свега за сточаре. Прошлогодишњи род који је био веома лош, чак најлошији у последњих десет до 15 година, задовољиће домаће потребе, али ћемо бити веома лоше што се тиче извоза, оно чиме смо се годинама поносили и Србија се сврставала међу десет највећих светских извозника", наглашава агроекономски аналитичар.

Разлог за то је прошлогодишња велика суша, од које је, како каже, пшеница "побегла", јер је пожњевена почетком јула, али су августовске суше драстично смањиле принос кукуруза и соје. 

Сунцокрет је нешто отпорнији на такве екстремне услове и имао је солидан принос. 

Пољопривреда је каже, "фабрика под ведрим небом" и временске прилике су ризици који су неизбежни.

"Ту могу да помогну неке агротехничке мере, као што су и системи за заливање. Међутим, ви имате такву ситуацију и код најразвијенијих аграрних земаља света. Клима је та која у највећој мери диктира приносе што се тиче примарних аграрних култура. Код кукуруза и соје и таквих култура, не видим осим заливних система неку другу меру којом ми можемо да предупредимо климатске услове", истиче Галетин.

Зашто пшеница више није курентна

Посебно указује на то да се код берзанских роба као што су пшеница, кукуруз, соја цена највише зависи од светског тржишта.

Што се тиче Србије, наводи, да она има тренутно огромне количине пшенице на располагању и то, процењује, преко милион тона.

"Ми смо извезли нешто мање од 500.000 тона од жетве до краја фебруара, при чему је битан пад извоза последњег месеца, тек свега неких 23.000 тона, што је знак да пшеница није више толико тражена роба на светском тржишту. Зашто, из простог разлога што је украјинске пшенице, која је  буквално била заробљена, неких 15 милиона тона сада кренуло", истиче аналитичар.

Та пшеница је, како наводи лоше складиштена и лошег је квалитета, али  Украјина сада жели да се једноставно реши те пшенице, спустили су цену и сви лучки терминали су пуни, поготово у црноморским лукама.

"То је практично довело до тога да пшеница није више тако курентна роба", закључио је Галетин.

Шта је ФАО индекс 

Подаци ФАО организације показују да је вредност тзв. ФАО индекса хране 11 месеци у константном паду, цене хране у Србији су веће него икад.

"ФАО индекс је један агрегатни показатељ који у својој структури има пет, по проценама УН, најзначајнијих роба из сектора хране. Две групе производа су примарни производи, житарице, уљарице и уља, а три су из сектора прерађивачке индустрије – уље, шећер и млеко. Значи тих пет група производа формирају један такав индекс који се зове ФАО индекс. Када се по методологији обрачунавања тог индекса укључе свих тих пет група производа, ми добијамо индекс који је показатељ како се креће цена хране", појаснио је Галетин.

Додаје да смо имали историјски максимум цена хране у марту прошле године и да већ 11 месеци од тада, тај индекс цена хране пада.

То би, даље објашњава, значило да у принципу сада имамо на тржишту јефтинију храну него у марту, пошто цена хране константно пада. Највећи пад цена је управо код житарица и уљарица, код примарних култура које су у време највеће кризе, почетка руско-украјинског сукоба, највише порасле.

"Међутим, ФАО показатељ код цена шећера и меса не показује толики пад као код житарица, а прерађивачки сектор увек има одложено дејство, неки ехо ефекат од поскупљења или појефтињења тих примарних роба. Тако да пад тих примарних роба не може одмах да се осети на паду код прерађивачког сектора", наглашава Галетин.

Као илустрацију, наводи пример товљење свиње које траје пет месеци: тов је почело када је цена кукуруза била 34 динара, а тови се и данас када је цена пала на 21 динар.

"У много ствари се крије тај парадокс да имате пад ФАО индекса а у продавницама високе цене хране. Коначно, када сте ви видели да једна роба, поготово у прехрамбеном сектору поскупи, па да онда падне. Врло ретко. Значи једном када та цена оде горе, трговци и прерађивачи гледају да та цена и остане и даље", истиче аналитичар.

Млеко – од произвођача до трговца

Најактуелнија је, наводи, прича о откупу млека, где је цена уз премију сада негде око 70 динара. 

"Ви имате цену у продавници од 150 динара. Када имате такву ситуацију онда нешто није у реду у читавом том производно-трговинском ланцу, ту нешто системски не штима", истиче Галетин.

Додаје да држава у тој ситуацији може да реагује, као што је и реаговала прошле године када је ескалирао раст цена тако што их је замрзнула. 

Међутим, то је, указује једна антитржишна мера која не може дуго да траје која може психолошки да заустави тај раст и примири потрошачку јавност.

"Недопустиво је да је Србија с оваквим потенцијалима, од неког наратива да можемо да хранимо пола Европе дошла до тога да сада увозимо млеко, смрзнуто свињско место, подмладак свињски, чак прасад увозимо. Мислим да најпре треба угасити тај пожар, што се тиче нашег млечног говедарства, а потом системским приступом стабилизовати ту производњу у свим сегментима сточарства", упозорава Галетин.