Компаније се спремају за рецесију, нема јефтиног новца – стара решења не раде

Некада је одабир добављача зависио од његове спремности да испоручи робу тачно на време и да услуга буду што јефтинија.

Данас, три године од када смо видели како изгледа физички прекид ланаца снабдевања, а онда и трајни поремећаји, главни критеријум постаје поузданост да ће роба сигурно стићи на одредиште. Уместо раније прокламоване глобализације, све значајније је регионално повезивање.

"Боље да наше добављаче сместимо негде ближе, односно да купујемо од добављача који су негде ближе, који су негде до 48 сати шлепером, него да су негде много далеко. Ови који су ближе можда ће нас више коштати, али ћемо имати поузданије ланце снабдевања и нећемо имати проблема у добављачкој, да тако кажем, узлазној путањи ланаца снабдевања јер увек се пресабира шта је скупље, да ли да се прекине производња што је увек најскупље или да нешто макар мало платимо више, па ћемо то ипак прелити на финалне цене што се у принципу и дешава. Јасна је ствар да се цене неких врста робе никад неће вратити на период од пре две или три године", указује др Слободан Аћимовић, професор Економског факултета.

Више нема јефтиног новца, али то нису једине промене у финансијском свету. Некада је било довољно да компанија пружи гаранције да ће редовно измиривати обавезе. Сада је једна домаћа банка у складу са политиком своје стране централе, одбила захтев јер пројекат није био еколошки прихватљив.

"Управо нам говори тај тренд зелених обвезница које ће бити повољније са нижим каматним стопама. Значи компаније које су у тим секторима моћи ће да повољније дођу до недостајућег новца, значи релативно јефтинији извори финансирања у односу на неке друге секторе, али немамо, да кажем, јединствене стандарде него селективну политику. И то је оно што банке већ спроводе, а од централних банака само добијају импулсе", истиче Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Што због скупих енергената, што због друштвене одговорности, пословања се све више усмеравају ка зеленом.

"Потрошња интернет саобраћаја страховито се повећава сваке године, повећања процента су двоцифрена. И док год потреба за више интернета буде расла и потрошња електричне енергије ће расти. Зато нам је важно да будемо независни у начину на који прибављамо енергију. У последња три месеца у Србији смо поставили 4.000 соларних панела на наше базне станице и наставићемо да се крећемо даље ка томе да будемо још независнији, зеленији и да смањујемо загађење животне средине", наводи Томас Арнолднер, генерални директор А1 Телеком Аустрија групе.

Тектонски поремећаји се дешавају и на тржишту радне снаге и компанијама задају озбиљан задатак.

"Некаква плата и некакав модел функционисања просто више не ради. И заправо ту су, рекао бих, највише профитирале компаније које су ту, како да кажем, одговорно пословале и пружале флексибилност и разумевање својим запосленима. Са друге стране, оно што је врло јасно и то сад говоре друга истраживања, то је да људи све више желе да се повежу са сврхом", истиче Урош Милосављевић, директор КПМГ-а.

Компаније се, показују анкете, припремају за рецесију. Преиспитују се инвестиционе одлуке, смањују се трошкови, новац се преусмерава и сви гледају да одрже профитне маргине.

Стручњаци, међутим, упозоравају да ти стари модели понашања у кризи, овај пут неће дати жељени резултат.