Влаховић: И раст од два одсто БДП-а био би успех, низ фактора ризика

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже за РТС да, иако се у 2023. ушло са више оптимизима у односу на последњи квартал претходне године, због већег раста привреде еврозоне и пада инфлације, очекује се да ће ова година бити тежа.

На то, између осталог, указује пројектовани раст за 2023. земаља чланица ЕУ. У прошлој години имале су раст од 3,4 одсто, док је пројекција за ову само 0,7 одсто. 

Очекује се да глобални раст за ову годину буде 2,9 одсто, што, како објашњава, значи да је пројекција раста за Србију од 2,5 процената оптимистична.

Сматра да би раст БДП-а у овој годни до два одсто био велики успех, имајући у виду чврсте везе наше привреде са економијом ЕУ.

Према његовим речима, постоји читав низ фактора ризика који утичу на привредна кретања у земљи и региону.

"То је, пре свега, рат у Украјини коме се не назире крај и који утиче на снабдевање Европе енергентима из Русије, као и губитак тржишта те две земље", каже Влаховић.

Као други важан фактор, Влаховић види у нејасној ситуацији у Кини када је реч о епидемији ковида 19 која још траје. "Још се не зна да ли би то могло да узрокује поновни прекид глобалних ланаца снабдевања. Уколико се то деси ЕУ ће имати проблем са понудом", додаје Влаховић.

Трећи фактор је, додаје, наставак трговинског рата САД и Кине, јер успоравање трговине директно утиче на глобални раст.

"Иако је инфлација у паду, око два одсто у ЕУ у протекла два месеца, у наредном периоду на њу могу утицати цене енергената", поручује Влаховић.

"Пошто Србија остварује 70 одсто свог спољнотрговинског биланса са земљама ЕУ, као и око 65 одсто инвестиција, значи да сва негативна кретања у еврозони ће се прелити на домаћу економију", наглашава Ваховић.

Проблем јавних предузећа и недостатак домаћих инвестиција

Са друге стране, истиче да је на Србији да предузме реформске кораке како би подигла отпорност своје привреде као што је реструктурирање јавних предузећа. Наглашава да је због лошег пословања "Електропривреде Србије" дефицит у буџету био већи.

Држава мора да унапреди услове пословања, будући да, како Влаховић каже, нема довољно домаћих приватних инвестиција, а без тога се, тврди, не може изградити конкурентна и отпорна економија на дужи рок.

"Ту је и улагање у образовање. Без људског капитала не може се рачунати на дугорочни развој", каже Влаховић.

На питање како то што нису уведене санкције Русији утиче на нашу економију, Влаховић сматра да је пре свега потребно да Србија реафирмише свој пут ка приступању ЕУ, будући да имамо јасне и снажне економске везе.

Заговарање другачијег политичког и економског курса од ЕУ, Влаховић каже да би могло да кошта Србију у виду заостајања у развоју, па потом и у животном стандарду.

Будући да Србија купује природни гас из Русије, Влаховић сматра да је потребна диверсификација извора снабедања.

"Мислим да Влада на томе већ ради имајући у виду гасни интерконектор са Бугарском и могућност да из Грчке добијамо течни нафтни гас", наводи Влаховић.

Више од 1.500 гостију на 30. Копаоник бизнис форуму

Јубиларни 30. Копаоник бизнис форум биће одржан од 5. до 8. марта у организација Савеза економиста Србије. Централна тема традиционално највећег економског догађаја у земљи биће "Тежња за одрживом економијом у неизвесним временима: Велики изазови за Србију и Западни Балкан".

Влаховић наводи да ће форум окупити око хиљаду и по учесника, више него икада пре.

Одржаће се 34 панела са више специјалних гостију, међу којма су главни економиста и старији потпредседник Светске банке Индермит Мекгил и нови шеф мисије ММФ-а за Србију Доналд Мекгетниген, као и премијерка Ана Брнабић, неколико министара, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и званице из региона.

Наглашва да се неће расправљати само о макроекеномији већ и о дигитализацији, образовању, културу, родној равноправности...