Узелац: Повећање референтне каматне стопе подиже рату, а колико – зависи од фазе отплате

Уредник портала Каматица Душан Узелац рекао је за РТС да је повећање референтне каматне стопе на 5,5 одсто мера за обуздавање инфлације и да није усмерена против грађана који отплаћују кредите, али да они извлаче дебљи крај.

"Јер поскупљује новац и када поскупи новац, управо та камата скочи и на крају и рата грађана који месечно плаћају те рате. И конкретно није директно везано за стамбене кредите зато што се стамбени кредити доминантно везују за еурибор и та се ставка прати чешће него референтна каматна стопа НБС", рекао је Узелац.

Додао је да, пошто су стамбени кредити индексирани у еврима, они се везују за инострани индекс.

"Међутим, и тај индекс расте и сви показатељи, сви финансијски инструменти иду у правцу томе да све референтне каматне стопе скоче и централне банке Европе и Србије и на крају дана, то је оптерећење за обичног грађанина који отплаћује кредит, он ће платити скупље", истакао је Узелац.

Напоменуо је да повећање рате кредита зависи од тога у којој сте фази отплате.

"Да ли сте на почетку, на средини или при крају. Банка ће вас обавестити о сваком повећању. Банка прво треба да установи да је повећан индекс. У овом случају, нису кредити везани директно за референтну каматну стопу, него за белибор, нешто што је индекс неке друге врсте, али опет и он ће скочити последично након овога, па банке те нове обрачуне пошаљу. Ми смо радили истраживање, кад један посто скочи индекс у овом случају еурибор, рата просечно поскупи тридесетак евра. Ако је овде подигнуто 0,25, може да се очекује на просечном кредиту седам-осам евра", рекао је Узелац.

Говорећи о кредитним картицама, Узелац је навео да ће повећање утицати и на њих, али и објаснио да се те картице најчешће уговарају на камате које су фиксиране на месечном или годишњем нивоу и да се не везују за неки екстремни фактор.

"Финансијама се бавимо када имамо проблем, зато што се нисмо бавили финансијама до момента проблема. То је у ствари узрочно-последично. Кредитне картице неће директно утицати, мислим да чак неће поскупети јер немају тај механизам. Највећи удар би требало да имају они који имају готовинске кредите и те кеш позајмице", истакао је Душан Узелац.

"НБС намерно поскупљује новац како би га смањила у оптицају" 

Објаснио је да је новац поскупео и да Народна банка Србије намерно поскупљује новац како би га смањила у оптицају и да би смањењем новца у оптицају утицала и на смањење цена.

"Директан утицај је да ће роба поскупети, као и свака друга роба и новац ће у овом случају поскупети и онај ко буде желео да узме кредит, да купи кредит или неће моћи да добије већу количину новца, као што је раније могао, тада пада и кредитна способност, јер грађанима се рачуна који је њихов капацитет задуживања на основу њихове плате и на основу кредита који подижу. Ако је кредит скупљи, они могу мање себи тога да приуште, јер је новац скупљи и чим одмах могу себи мање то да приуште, за мање новца могу да се задуже и та рата ће бити већа него у претходном периоду кад су те камате биле скупље", рекао је Узелац.

Поручио је да се кредит узима када сте сигурни да можете да га отплатите и тренутни пример је добар да видите да има непредвидљивих ствари.

"Има и она горња граница. Често ме питају докле може то да иде. Горња граница је граница друштвених немира. Нема економске теорије да каже 'сад ће то бити до десет и не може више'. Када то постане превелики проблем за грађане који отплаћују кредит, јер то је стварно онда друштвени проблем, и када ту тај немир нарасте до величине пуцања, онда се интервенише са неким другим арсеналом који то може да обузда", навео је Узелац.

"Србија једна од ретких земаља које немају могућност личног банкрота" 

Истакао је да је Србија једна од ретких земаља које немају могућност личног банкрота, који би био заштитни механизам у случају немогућности отплате кредита.

"Од свих тих негативних сценарија је заштићена само банка. Они су заштићени на све стране, и по питању осигурања и по питању наплативости кредита", рекао је Узелац.

На питање после колико времена банке продају станове за које није плаћан кредит, Узелац је навео да су банке страшљиве када је то у питању и да тај механизам не покрећу често због медијске пажње.

"У Србији, када банка дође да узме стан по основу кредита, банка је лоша у целој тој причи. У иностранству то им је рутина као куповина хлеба и млека, то се дешава на дневном нивоу. Овде је за банку то врућ кромпир у рукама. Не раде они послове да би добили ваш стан. Њима је то најгори могући сценарио. Иду на јавну осуду ако избаце неког на улицу, али механизам који сте ви потписали у том уговору је тај – ви дајете њима право не да они узму ваш стан, већ да га продају на име намирења дуга који им дугујете", објаснио је Узелац.

Банке ретко одобравају кредите са фиксном каматном стопом. Узелац је навео да није могуће гледати у будућност због нестабилности и да банке кажу да не могу да праве рачуницу на више од две године и да на дужи период имају већи ризик.

"Онда шта ћемо, па поделићемо ризик. Везаћемо се и ви и ја за неки индекс, назваћемо га еурибор и пратићемо, како се помери еурибор, ми смо заштићени, оно што померате у камату", рекао је Узелац.