Више од десет милијарди евра се обрне у сивој зони - ко највише послује "на црно"

Регистрована предузећа показују истраживања, све ређе газе сивом зоном. Показују и да се српски послодавци нису одвикли старе навике - да део плате дају на руке.

"Видимо да две трећине сиве економије чине непријављене зараде, већи део чине непријављене зараде у односу на непријављени профит предузећа. Од 100 динара сиве економије приближно 64 динара чине непријављене зараде запослених, а 36 динара непријављени профит", истиче Гордана Крстић, професорка на Економском факултету у Београду.

Најмање су пословању у сивој зони склоне фирме у саобраћају и угоститељству. Највише у пољопривреди и грађевинарству. Последњих година све више. Иако је законом омогућена и пријава сезонских радника, сваки седми радник на њивама и градилиштима ради без уговора. 

"Сезонци су за сад само у пољопривреди, нису у грађевинарству и верујем да када буду једног дана, да ћемо онда након протока неког времена моћи са статистичком сигурношћу да кажемо ово је ефекат сезоне на грађевинарство и пољопривреду", оцењује Марко Данон, шеф Јединице за конкурентност у Наледу.

И даље 375.000 радника на црно 

Иако опада број радника на црно, и даље их је 375.000 како се званично каже - неформално запослених. Процењује се да је сада свако четврто предузеће укључено у сиву економију, а пре пет година било је свако треће. Разлог којим то оправдавају је исти. 

"И даље привредници то наводе као висок ниво фискалног оптерећења. Ми ћемо и даље радити на томе да се ти проценти смањују и да се неформална запосленост смањује, односно да се број запослених повећава", наглашава Ана Јовић из Министарство финансија.

У Министарству најављују нови Програм за сузбијање сиве економије, а стучњаци саветују што више плаћања картицама, што мање готовине, и што више инспектора на терену.