Пословање мимо прописа, шта показује истраживање НАЛЕД-а о сивој зони

У НАЛЕД-у је у току представљање резултата анкете о сивој економији. Истраживања се раде на сваких пет година. Да ли се обим сиве економије смањује ?

Подаци указују да је за пет година тај обухват смањен за 3 одсто. Да ли се мења и структура сиве економије, у којој мери смањује рад на црно, расту порески приходи, и која предузећа су најчешће у сивој зони, за РТС говори Марко Данон, из НАЛЕД-а, један од аутора истраживања. 

У односу на 2017. годину када је рађено претходно истраживање, колики део привреде је сада у сивој зони?

Сива економија је, како показују наша истраживања, у паду. Дакле, пре пет година по свему судећи око трећина привреде, односно предузећа појединачно било је укључено у неку од активности сиве економије, у прошлој години за коју је вршено истраживање пало на једну четвртину.

А кад се погледа у односу на БДП, то је снижено на 11,7%, са скоро 15 процената, колико је било пре пет година.

Први пут сте уз анкетни користили и монетарни модел у истраживању. Може ли се уз њега измерити и обим пословања на црно,нерегистрованих фирми, и до каквих података сте дошли?

Да, са једне стране упоређујемо укупан обим готовине у оптицају са једним моделом који оцењује колико би готовине заправо било довољно да сви уредно плаћају порезе по свим пописима. Могу да кажем када се на овакав начин посматра обим сиве економије, таква сива економија је око 20 одсто БДП-а, опет има исти тренд пада као и овај први облик, око 2 одсто је боље него што је то било пре пет година.

Велика предност овог монетарног модела је то што гледа дугу серију података, па можемо да кажемо на основу тога да је од 2005. године, од тада до сада сива економија 10 процентних поена мања.

Шта остају кључни елемнти сиве економије, има ли ту и нечег новог?

Анкетни модел или перцепција обима сиве економије код формално регистроване привреде показује да у том формалном делу привреде постоје два основна елемента, већи елемент је све што је везано за рад, пријављивање радника исплаћивање зарада.

Две трећине језгра те сиве економије се односи на рад - на непријављивање радника, кад се плаћа у коверти, а једна трећина на непријављивање профита.

У којим гранама је најизраженији бег у сиве токове, да ли су то нешто мења?

Наше анализе показују секторску структуру, по свему судећи, највиша сива економја је у грађевинарству и у пољопривреди како показују подаци око 20 одсто предузећа у тим секторима је укључено на овај или онај начин.

Да ли се то смањује или расте у односу на претходно истраживање?

Постоји известан раст, али би требало детаљније анализирати и разумети разлоге, ми за сада немаму детаљнију анализу, свакако би требало ући ићи у детаље.

У којој мери је евидентан раст пореских прихода, добар показатељ нивоа сиве економије?

То је један од показатеља, оно што хоћу да нагласим је да су у последњих пет година, како наши подаци показују пала сива економија, и порески приходи порасли и то за готово 8 милијарди евра.

То је показатељ не само коњуктуре, дакле привреда ако расте повећаваће се и порези, али такође то је показатељ и ефкасности пореске наплате. Удео прихода од пореза приближава се уделу од око 40 одсто БДП-а.

Занимљиво је, како показује истраживање, да готово петина новоснованих фирми које постоје од годину до три године, послује у сивој зони, нарочито оне које намају запослене. Процена је, и 20 одсто предузећа која су у систему Е-фискализицаје, део пословања обавља мимо прописа.