Ако би дошло до погоршања односа са ЕУ – Чадеж за РТС о "директној математици"

Тема којом се протеклих недеља подједнако баве и политичари, и економисти, и правници, и најшира јавност су могуће економске последице ако се погоршају односи са ЕУ у случају неприхватања плана за јужну покрајину. Како то изгледа из угла привреде, за Дневник је говорио је председник ПКС Марко Чадеж. 

Марко Чадеж рекао је да су бројеви јасни, треба да раздвојимо емоције од чињеница.

"Урадили смо блиц анкету на узорку који представља практично целу привреду и врло су јасни одговори људи који се баве бизнисом: оно што знамо је да њих 77 одсто од укупне привреде сматра да би то негативно утицало на њихову ликвидност", каже Чадеж.

Према његовим речима, ликвидност, ако је угрожена, значи да можете доћи у опасност да не добијете плату, да не можете да платите набавку. То је већ велики проблем.

Чадеж наводи да 66 одсто компанија сматра да би то сигурно утицало на запошљавање, да би смањили број радника у својим привредним друштвима, или драстично или делимично у зависности од одговора.

"То практично значи да би привреда стала, 80 одсто компанија сматра да, уколико би дошло до погоршања односа са ЕУ, отежавања трговине, ризик би довео до повећања каматних стопа које су и сада почеле да расту, 80 одсто компанија сматра да би то угрозило њихово пословање", рекао је председник ПКС.

У Србији има око 10.000 компанија које имају већински капитал из ЕУ.

"Када погледамо још додатно и наше компаније које више од 50 одсто извозе на тржиште ЕУ, долазимо до 370.000 запослених. Директно су везани за тржиште ЕУ", навео је он.

Говорећи о секторима, каже да је то индустрија, прерађивачки сектор, ИТ сектор, услуге, пољопривредни сектор. 

"Када би дошло до погоршања односа са ЕУ, ако би компаније смањиле у првом удару само 10 одсто од 370.000 запослених, то вам је око 1,7 милијарди месечног прилива у буџет. То значи, додаје, да остајете без 14.000 плата за здравствене раднике, или 16.000 плата у образовању", рекао је Чадеж.

"Морамо да будемо врло јасни и прецизни шта то за земљу значи. Не улазим у то на који начин би смањена потрошња утицала на наш БДП, ово је надиректнија математика", каже Чадеж.

Ако инвеститори оду, која су наша алтернативна тржишта

Чадеж каже да смо географски, системски и индустријски највише везани за тржиште ЕУ.

"Не постоји алтернатива нашој привреди за то тржиште. Свако тржиште је важно, радимо на томе да што више тржишта добијемо, али када говоримо о волумену, о највећем нашем тржишту на које извозимо робу, то јесте тржиште ЕУ", изричит је Чадеж.

Немогуће га је заменити, не постоји начин да можете да промените структуру привреде у току пет или десет година, рекао је он.

Много више смо интегрисани у европски економски систем него и неке чланице ЕУ, рекао је Чадеж, наводећи као пример Малту и Кипар, које су мање везане него ми.

Према његовим речима, кинески инвеститори у Србији више од 50 одсто онога што произведу у Србији извозе у ЕУ.

Турски инвеститори извозе у ЕУ 84 одсто свега што произведу, "дошли су на европски континент не да би извозили у Индонезију".

Истиче да кинеске и турске инвеститоре занима европско тржиште. Упитно је да ли ће они остати ако буде проблема.

Чадеж каже да имамо веома динамичан процес у свим секторима.

"Ако буде пала потражња, ако буде мање наруџбина код великих компанија, то ће се на неки начин одразити код нас, али ЕУ је спремна да субвенционише кроз различите мере своју индустрију, а то је позитивно дешавање за нашу индустрију", закључио је Чадеж.