Навлаке за седишта из Србије, а шију их радници из Шри Ланке

Да би страни инвеститори што више улагали у Србију, наша земља је својевремено у споту који се емитовао на страном каналу представљена као дестинација високообразоване и јефтине радне снаге. Осим што је у јавности ова реклама наишла на осуду због дела о ниским зарадама, мало ко је тада могао и да претпостави да ће се Србија непуну деценију касније суочити са недостатком кадрова. Па су данас и стране и домаће компаније све чешће приморане да увозе раднике.

Компанија "Magna Seating" у нашој земљи производи навлаке за седишта за аутомобиле. Послује на две локације, у Оџацима и Алексинцу, и има више од 2.500 запослених.

„На те две локације имамо око 10 запослених из Русије и 15-ак запослених из Шри Ланке. Од почетка прошле године једна од наших кључних области била је ангажовање оператера у производњи, пре свега шивача, како бисмо обезбедили оне количине наше робе које су захтевали наши купци", каже Светлана Рајачић из компаније "Magna Seating".

„На тржишту Србије генерално недостају људи који су заинтересовани да раде у оваквој индустрији и на овим позицијама. Такође, постоји недостатак обучених људи за ове позиције, иако искуство у шивењу није услов за запошљавање у нашој компанији већ само предност. Из тог разлога смо били приморани да прибегнемо запошљавању странаца. У овом случају из азијских земаља у којима је шивачка индустрија врло развијена", објашњава наша саговорница.

Странци и у погону и у менаџменту

Осим на пословима шивача у овој компанији странци су запослени и на другим позицијама. И сви су задовољни животом у Србији.

"Ако говоримо о оператерима, странци су се сјајно уклопили. Веома су мотивисани, дисциплиновани, прецизни и детаљни у послу. Поштују радна упутства и имају резултате који су бољи од нормираних. Допада им се средина и веома су пријатељски настројени према колегама", каже Рајачић.

„Што се тиче странаца запослених у менаџменту и администрацији, они имају другачије задатке. Да обуче људе и стабилизују бизнис. Такође се добро уклапају. Неки су у Србији више од четири године, а неки тек неколико месеци. Имамо и колеге који су ту са породицама, партнерима, децом која већ једнако добро говоре српски као и матерњи језик", додаје наша саговорница.

Процедура запошљавања странаца, каже, јесте компликована и релативно дуга, око 90 дана, али је сарадања са државним органима и Министарством унутрашњих послова добра.

„Даље запошљавање странаца је неизбежно, с обзиром на то да планирамо проширење једне локације. Циљ компаније је да максимално користи све локалне могућности (мислимо на Србију), али смо свесни да то неће покрити све потребе у наредне две године", истиче Рајачић.

Обуке и преквалификације за тражена занимања

У Националној служби за запошљавање кажу да геополитичка, економска и друга глобална дешавања могу у великој мери да утичу на међународно и национално тржиште рада и продукују промене и код компанија у њиховим кадровским политикама и код кандидата који траже посао.

"Послодавци се сусрећу са изазовима у погледу тржишне економије, као и у обезбеђивању кандидата за запошљавање одређених профила. Приметан је тренд да кандидати за запошљавање брже мењају послове, имају већа очекивања у погледу услова за запошљавање и већу флексибилност када је у питању рад ван просторија послодавца", објашњавају у НСЗ.

Проблем недостатка траженог кадра, у погледу недостајућих знања, вештина и радног искуства за потребе тржишта рада, превазилази се и укључивањем незапослених лица у обуке преквалификације.

"Код обука које се реализују на захтев послодавца, незапослена лица стичу додатна знања и вештине за обављање послова на конкретном радном месту. Када говоримо о обукама за тржиште рада, оне имају за циљ стицање стручних додатних теоријских и практичних знања и вештина у складу са потребама тржишта рада и послодаваца ради унапређења запошљивости незапослених лица. Области у којима ће се изводити обуке за тржиште рада дефинисане су потребама локалних тржишта рада", додају у НСЗ.

"Треба имати у виду чињеницу да у оквиру тражених квалификација постоје и специфични захтеви послодаваца у погледу посебних знања и вештина, радног искуства, што од кандидата захтева константно усавршавање и прилагођавање захтевима тржишта рада. Све ово указује на чињеницу да се у пракси дешава да тражене компетенције могу бити заступљене и у другим сродним областима, што и за саме кандидате представља изазов за развој каријере", додају у овој институцији.

Уколико послодавац не може да пронађе одговарајућег радника из земље, може да запосли странца под одређеним условима и у складу са законом.

"Да би радио у Републици Србији потребно је да странац има регулусан боравак и дозволу за рад. Привремени боравак и стално настањење у надлежности су МУП-а, виза је у надлежности ДКП-а, а радне дозволе су у надлежности Националне службе за запошљавање која ове послове обавља као поверене. На основу података о издатим радним дозволама забележено је да је у 2022. години највећи број радних дозвола издат држављанима Кине, Турске, Руске Федерације и Индије", наводе у НСЗ.

Недостају и занатлије и инжењери

У Привредној комори Србије кажу да годинама указују на недостатак кадрова. Објашњавају да је деведесетих година прошлог века српска индустрија упошљавала више од милион радника, а да је у другом кварталу 2022. у индустрији Србије радило тек нешто више од 490.000 радника.

"Привредницима Србије недостају како кадрови са завршеним средњим нивоом образовања, тако и високообразовани кадрови. Када је реч о средњем образовању тражени су: руковаоци грађевинским машинама, вариоци, тесари, зидари, грађевински техничари, графички радници свих специјалности, као и шивачи, моделари одеће и обуће, механичари текстилних машина. Недостају и продавци, месари, пекари, конобари, кувари, собарице, рецепционери, као и возачи  камиона и аутобуса, контролори на техничком прегледу", каже Мирјана Ковачевић из ПКС.

"Дефицитарни су и гумарски техничари, пластичари, хемијски техничари, стругари, бравари, радници на машини за штампање полиетилена, производни радници у преради пластичних маса, ватростални зидари, мајстори за одржавање машина, као и столари, тапетари, алатничари, обућари, ауто-механичари, ауто-лимари, фарбари, водоинсталатери. Недостају и електротехничари/електроничари, електричари, машинбравари, бравари монтери, металостругари, металоглодачи, ливари, сервисери и монтери лифтовских постројења, као и медицинске сестре", додаје наша саговорница.

Од високообразовних кадрова Србији недостају грађевински, електро и машински инжењери, дипломирани технолози. Такође, тражени су специјалисти маркетинга, комерцијалисти, менаџери, васпитачи предшколске деце, економисти за финансије, рачуноводство и банкарство, социјални радници, ветеринари и технолози, програмери и ИТ стручњаци.

Један од начина да се обезбеде одговарајући кадрови јесте и дуално образовање. Од октобра 2021. и високошколске установе су увеле овај модел студија, па су акредитована 32 студијска програма.

"Овај модел омогућава компанијама да изврше селекцију будућих запослених, да младе школују у складу са својим потребама и да постепено граде односе лојалности и поверења. Сада је присутна велика флуктуација кадрова, а изостаје и лојалност компанијама. Радници одлазе у конкурентну компанију често за сасвим малу разлику у заради", објашњава Ковачевић.

"Ученици који се школују за неки од дуалних образовних профила, знају да им дуално образовање повећава могућност запослења по завршетку школе – у струци пре свега, у тој компанији у којој је реализовано учење кроз рад, али и да им се пружа могућност покретања сопственог посла. Дуално образовање је најзаступљеније у секторима металске, машинске, прехрамбене, текстилне, дрвне индустрије, грађевинарства, туризма и угоститељства, трговине и саобраћаја", додаје наша саговорница.

Изазови и ограничења приликом запошљавања странаца

Ако међу домаћим становништвом нема довољно кадрова са траженим квалификацијама сасвим је разумљиво што се послодавци одлучују да исте пронађу у иностранству. Са одређеним земљама Србија има потписане споразуме о олакшавању ангажовања њихових држављана. У току је преговарање о потписивању ових споразума са Бангладешом, Вијетнамом и Гватемалом.

Ипак, послодавци указују и на изазове и ограничења која имају приликом ангажовања странаца.

"Страни радници се слабо задржавају у Србији. Наша земља им је више пролазна станица, односно капија за улазак на европско тржиште рада. То послодавцима повећава трошкове, јер при сваком новом ангажовању радника из иностранства морају да плаћају таксе за прибављање радних дозвола. Истовремено то није добро ни за имиџ државе", каже Ковачевић.

"У неким гранама привреде ангажовање страних радника је скупље него ангажовање домаћих. Посебно оним у којима је цена рада на ниском нивоу, као што је на пример текстилна индустрија", додаје наша саговорница.

Осим странаца из неких даљих дестинација запослење у Србији налазе и становници околних и суседних земаља као што су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Северна Македонија, Албанија. Због тога, потписници Иницијативе Отворени Балкан очекују много од увођења ИД бројева.

"Грађани Србије, Северне Македоније и Албаније моћи ће да се уз идентификационе бројеве Отвореног Балкана запосле у тим земљама без икаквих даљих административних баријера. Процес издавања замишљен је тако да то заправо буде једна од услуга на порталима е-Управа", објашњава Ковачевић.

"Да би јединствено тржиште рада на нивоу Северне Македоније, Албаније и Србије могло да функционише у оквиру иницијативе Отворени Балкан потребно је да се окончају све регулаторне промене, а потом и усвоје у парламентима све три државе. Последњи корак је ратификација споразума у скупштини Северне Македоније након чега треба да се потпишу технички протоколи као основа за функционисање јединственог тржишта радне снаге у три државе. Највећа потражња за кадровима у све три земље је у области пољопривреде, грађевине, угоститељства и туризма", додаје наша саговорница.

Проблем са недостатком кадрова имају и развијене земље. У последње време, чини се, то највише истиче Немачка, која олакшаним системом усељавања кроз "карте шанси" показује да рачуна на стручњаке са простора Западног Балкана. Зато и не чуди што се послодавци у Србији плаше да ће све више муку мучити при проналаску радника.