Енергетска солидарност у време кризе, свако гледа у своје двориште

Бугарска 45 одсто струје добија из угља, а због енергетске кризе одустаје од планова - уместо затварања парламент је Резолуцијом одлажио гашење термоелектрана до 2038. Регион рачуна и на више струје из гаса. Овог месеца Грчка је почела градњу гасне електране, баш у луци Александополис, где је ЛНГ терминал за течни гас, на који ће се везати и наша земља када заврши гасни интерконектор са Бугаском, која је већ повезана са Грчком.

"Можемо да обезбедимо струју не само Бугарској, већ и Северној Македонији и Србији. Радимо на изградњи ближих електроенергетских интерконекција", каже Манусос Манусакис, председник оператора за пренос електричне енегије у Грчкој.

Росен Христов, министар енергетике Бугаске изјавио је да ће се изградњом гасне електране обезбедити енергетска сигурност за југоисточну Европу у којој потражња за електричном енергијом сваке године расте.

Белгија је продужила рад своје две нуклеарке за 10 година, а Словенци потврдили да Кршко може да ради још две деценије. И Немци одлажу затварање и нуклерки и термолектрана на угаљ, а цела Унија акценат ставља на повећње удела зелене енергије.

У Дрездену, који је у пројекту са још 100 европских градова, - чине све да енергетски и еколошки изазов успе - да до 2030. буду климатски неутралани.

"Мерачи топлоте показују да, у време највећег оптерећења можемо да уштедимо до 42 одсто наше енергије. Тако да мислимо да у просеку током неколико година можемо уштедети до трећине наше енергије", напомиње Џесика Хебинг из дрезденског Центра за контролу енергије у зградама.

Анализе показују да обновљиви извори јесу будућност, али замена прљавих капацитета чистијом производњом не иде планираном динамиком.

Тај процес успорава и проблем складиштења струје. Енерегетска криза још једном је потврдила - о енергетској солидарност више се само прича него што ње заиста има.

"Мислим да ће морати сви да се преиспитају поново шта је најбољи извор и шта је могућност да се произведе та зелена енергија и да буде што јефтинија цена, да буде што приступачнија и да се спречи потреба за увозом великих количина енергије, јер у суштини је ова криза показала да све националне привреде брину пре свега о себи па тек онда о комшијама", изјавила је Јелица Путниковић са портала "Енергија Балкана".

Већина чланица Уније поручује да може без руског гаса. Мањој потрошњи допринела је блага зима и штедња. Иако у Данској бележе за трећину мању потрошњу и даље позивају на штедњу гаса.

"То је добро јер Данску и Европу чини мање зависним од гаса из Русије. Ако не наставимо да смањујемо потрошњу гаса, можемо да ризикујемо да поново дођемо до озбиљних повећања цена", истиче Ларс Агард, министар за климу и енергију Данске.

Европу папрено кошта одрицање од руског гаса јер је течни гас доста скупљи, а стручњаци упозоравају - нема опуштања јер још има најмање два месеца грејања, а поново треба напунити складишта.