У социјалним предузећима ради само 10 хиљада људи, то би ускоро могло да се промени

Београђани Светлану добро познају, јер већ скоро пет година у центру града продаје часопис Лицеулице. Тиме је почела да се бави јер други, каже, нису знали како да је уклопе.

"Волим овај посао, волим да се крећем, волим да разговарам са људима, увек неког сретнем, неког поздравим, то ми је велико задовољство", каже Светлана.

Продајући магазин зарадила је и малу пензију, али јој, каже, највише значи дружење, пријатељи које је стекла, разговори са психологом, књижевна поподнева, часови цртања и бројне друге активности.

Николета Косовац, координаторка програма "Лицеулице", истиче да су за ових десет година радили са преко 500 људи у Београду, Новом Саду и у последњих пар година у Kикинди. Тренутно имају око 120 продаваца у ова три града, а многи од њих су нашли неки нови посао.

Управа за извршење кривичних санкција потврђује и да осуђеници који брже дођу до запослења захваљујући радном ангажовању током издржавања казне и додатном образовању, готово по правилу не понављају старе грешке.

Између осам и десет одсто осуђеника годишње стекне диплому за неко од дефицитарних занимањ а њих петнаестак заврши и факултет.

Начелница Одељења за ванзаводске санкције и мере Јелена Срнић Нерац истиче да тренутно Управа за извршење кривичних санкција уз подршку ЕУ спроводи пројекат који за акценат пре свега има јачање постпеналне подршке бившим осуђеним лицима, и као једна од врло важних компонената те подршке је управо и запошљавање бивших осуђених лица.

У Управи истичу одличну сарадњу са једним бројем предузетника код којих осуђеници раде током издржавања казне а неретко, потом, добијају стални посао.

Шансу виде и у социјалним предузећима, која регулише будући Закон.

"Он дефинише једну врло велику транспарентност и пословања и транспарентности других подстицајних мера, донација које би то предузеће добило, тако да у том смислу покрива један читав аспект од тога да су заштићени корисници који су често припадници рањивих група до тога да је пословање негде у складу са оним што су вредности које та социјална предузећа заступају", каже Невен Мариновић, извршни директор Смарт колектива и члан Наледа.

Статус социјалног предузећа моћи ће, осим предузетника и привредних друштава да стекну и удружења грађана, фондације и грађани.

Нацрт предвиђа и да социјално предузеће остварени профит враћа у фирму или заједницу, а у случају гашења, имовина прелази на друго предузеће у том статусу. Запослени ће моћи да учествују у доношењу кључних одлука.