Народна банка Србије о узроцима раста инфлације и њеном даљем кретању

Поводом различитих интерпретација о кретању инфлације у другој полоивини 2021, из НБС-а предочавају да просечна инфлација у Србији у периоду јануар-септембар износи 3,0 одсто у односу на исти период прошле године.

Истичу такође да се готово две-трећине раста инфлације у септембру, или чак 3,6 процентних поена, односи на факторе на које монетарна политика не може да утиче својим инструментима - референтном каматном стопом, политиком девизног курса и осталим инструментима, те да би заоштравање монетарне политике ради сузбијања инфлације у овом тренутку било штетно и за привреду и за грађане.

Из централне банке прецизирају да се у септембарској инфлацији чак 1,8 процентних поена односи на цене непрерађене хране, које су међугодишње скочиле за 17,9 одсто, затим 0,8 процентних поена се односи на цене прерађене хране које су порасле за 3,7 одсто, док се 1,0 процентни поен односи на цене деривата нафте које су повећане за 16,3 одсто међугодишње.

"Све наведено су углавном фактори на страни понуде, односно фактори који су присутни и у осталим земљама света и који су 'увезени', односно нису искључива карактеристика домаћег тржишта", констатује се у саопштењу.

Ако би НБС реаговала значајним заоштравањем монетарне политике, успела би да оствари незнатан утицај на факторе попут цена хране и енергената, али би такве мере привреди и становништву донеле више штете него користи, јер би, између осталог, значајно успориле привредни раст, поскупеле кредите и угрозиле финансијску стабилност земље, која је директно повезана свим економским параметрима у земљи, укључујући и укупан пословни амбијент и животни стандард становништва, додају из централне банке.

"Нетачне оцене о одсуству мера монетарне политике у Србији"

Даље подсећају да НБС већ користи инструменте које има на располагању, тако да су потпуно нетачне оцене о одсуству мера монетарне политике у Србији, а које су у више наврата изнете у јавности.

"Поређења у којима се сугерише да би НБС требало да поступи слично централним банкама у неким земљама окружења, могу да дођу само од дела јавности који или не прати рад НБС, или намерно прећуткује чињенице. Тачно је да су неке централне банке у окружењу већ пооштриле монетарне услове - то је урадила и НБС", пише у саопштењу.

У том контексту се указује да је НБС престала да обезбеђује јефтину динарску ликвидност банкарском систему и тако пооштрила услове и ситуацију ликвидности.

"Од октобра смо у потпуности престали са организовањем аукција репо куповине хартија од вредности, путем којих је банкама у претходном периоду обезбеђивана динарска ликвидност на рок од три месеца по веома повољним условима (камата 0,10 одсто)".

НБС додаје да је у потпуности искористила флексибилност монетарне политике коју има и без промене референтне каматне стопе (и коридора каматних стопа) ефективно пооштрила монетарне услове повећањем извршне репо стопе са 0,11 на 0,27 одсто, којом се де факто спроводе операције повлачења ликвидности.

Разлике које постоје по питању пооштравања монетарних услова у различитим земљама, везане су пре свега за ниво базне инфлације, односно за оцену да ли има, и у којој мери, преливања раста цена хране и енергената на базну инфлацију.

"Базна инфлација, која је у неким земљама виша од укупне инфлације, у Србији се од почетка године креће на нивоу од око 2,0 одсто, чему је у највећој мери допринела стабилност девизног курса коју смо очували чак и у најтежим околностима пандемије и до сада незабележене глобалне здравствене и економске кризе", напомиње НБС.

Имајући у виду глобалне факторе који и даље делују инфлаторно, просечна међугодишња инфлација коју треба очекивати на нивоу целе 2021. године креће се у распону од 3,5 до 4,0 одсто, поручују из НБС.

"Када је реч о инфлацији у децембру у односу на исти месец претходне године, према прелиминарним пројекцијама у овом тренутку очекујемо да се креће у распону између 6,0 и 7,0 процената. При томе, подсећамо да је међугодишња инфлација у децембру прошле године износила 1,3 одсто, односно била је испод доње границе циљаног коридора, па је због ниске базе и био очекиван њен нешто виши ниво крајем ове године", наводе из централне банке.

Очекују да ће се инфлација кретату на тим нивоима и током првог квартала следеће године, а да ће се у границе циља вратити средином 2022, и да ће се у другој половини следеће године спустити на централну вредност циља од 3,0 одсто, уз могућност да се нађе и испод тог нивоа.

Када је реч о оценама бившег гувернера изнетим у јавности да НБС спроводи режим монетарне политике "који је у супротности са званичним документима које наша земља има", из НБС стичу да релативна стабилност девизног курса и интервенције на међубанкарском девизном тржишту нису у супротности са инфлационим таргетирањем.

Све више радова светских економиста, како додају, "хвата корак" са праксом коју годинама уназад показују одређене земље у развоју са истакнутим нивоом евроизације/доларизације - стабилност девизног курса локалне валуте у односу на реперну валуту (евро или долар) је од велике важности за стабилност цена и финансијског система.

"Дакле, интервенције су инструмент који допуњује каматну стопу, а није у колизији са њом. Додатно, бројне међународне финансијске иснтитуције и рејтинг агенције у својим извештајима истичу кредибилитет монетарне политике НБС и њен допринос пословном амбијенту и привредном расту. А привреду и становништво Србије не занима превише 'шта је у документима', нити како се резултати остварују - већ да ли се резултати остварују или не", подвалчи НБС.

"Девизни курс динара према евру годинама релативно стабилан"

Годинама уназад, девизни курс динара према евру је релативно стабилан, и привреда и грађани приликом планирања инвестиција и планирања потрошње знају да ће такав и остати. Због тога смо значајно убрзали привредни раст и удвостручили фиксне инвестиције.

Упркос пандемији, просечан привредни раст током две године пандемије износиће око 3,0 одсто, док ће учешће фиксних инвестиција већ ове године достићи 24 процента бруто домаћег производа, што представља здраву основу за раст у наредним годинама, стоји у саопштењу.

Стабилност курса била је и један од кључних фактора да се просечна годишња инфлација током претходних седам година кретала на нивоу од око 2,0 одсто, констатује НБС, али напомиње да ће се у напредном периоду међугодишња инфлација на нивоу појединачних месеци, још неко време кретати изнад горње границе дозвољеног одступања од циља, али ће просечна међугодишња инфлација и у 2021. и у 2022. години остати у границама циља.

"Такав резултат биће више него двоструко бољи у односу на просечну годишњу инфлацију која је у периоду од 2008. до 2012. године износила чак 9,0 одсто - преко 50 процената уколико се посматра кумулативно за пет година", закључује НБС.