Инфлација прети као Дамоклов мач, горко звучи - а опет има и нешто добро

Водећа економија Европе суочава се са проблемима у снабдевању и вишим ценама струје – стопа инфлације у Немачкој је 4,6 одсто, највиша у последњих 25 година. Узлету инфлације у целој еврозони је допринео и раст цена енергије, па је она на највишем нивоу у последњих 13 година. Међутим, није све тако црно, постоје и позитивне последице инфлације која не бира место и време када ће се појавити, као ни земљу, било да је развијена или неразвијена.

Инфлација је као Сизифов посао, ма колико радили на њој, опет смо на почетку. Општи раст цена и пад куповне моћи новца су сигнали да у некој привреди постоји инфлација. Али, да кренемо од самог почетка.

Реч инфлација потиче из латинског језика, од речи "inflatio", што значи надимање, надувавање.

Старија монетаристичка схватања дефинишу инфлацију као стање у коме због повећања количине новца у оптицају долази до пада вредности националне валуте што се последично манифестује општим повећањем цена. Она је последица повећања количине новца у оптицају, без одговарајућих промена на страни понуде (производње).

Новија схватања суштину инфлације објашњавају као поремећаје робноновчаних односа, као стање у којем ефективна новчана тражња видљиво надмашује понуду робе и услуга.

Када је настала – од Вавилона до Америке

Настанак инфлације везује за средину 19. века. Први пут употребљена је у Америци, као ознака скока цена и новчаног оптицаја у време грађанског рата од 1861. до 1865, када је влада, услед недостатка средстава за финансирање рата, била присиљена да издаје папирни новац, без покрића.

Ипак, готово је сигурно да су разноврсне инфлаторне ситуације биле познате и раније.

После Првог светског рата инфлација постаје готово стална појава. Од 1960-их, инфлација је проглашена критичним проблемом. Раздобље великих инфлација почиње тек са употребом неконвертибилних новчаница.

Према налазима истраживача који су анализирали археолошке податке из древног града Месопотамије, прва инфлација у историји се догодила у Вавилону. Њу је, према тврдњама ових научника, изазвао Александар Велики, који је довлачио плен са својих освајачких похода, најчешће у сребру. Инфлација је трајала око деценију.

Узроци инфлације

Вишеструки су узроци. Код инфлације потражње, превише потрошње је преусмерено на премало робе. Узроци су пораст новчане понуде, државних расхода, пораст извоза чиме се смањује домаћа понуда.

Пораст номиналних надница, пораст цена инпута и енергије и промена девизних токова доводе до инфлације трошкова.

Високе стопе инфлације најчешће су проузроковане политичком одлуком у ситуацијама у којима држава не може добавити приходе из других извора, па се одлучује на "штампање новца".

Врсте

Према интензитету и динамици, разликује се блага или латентна инфлација, умерена, галопирајућа и хиперинфлација.

Према узроцима, инфлација се дели на инфлацију тражње и инфлацију понуде.

С обзиром на стање привредне активности, инфлација се дели на стагфлацију (инфлација у стању стагнације) и инцесија (инфлација у стању рецесије).

Негативне последице

Инфлација доводи до опадања куповне снаге новца у земљи. Пад куповне снаге домаћег новца доводи до обарања девизног курса и интервалутарне вредности новца.

Смањење извоза и пораст увоза су резултат наглог раста домаће новчане тражње и раста цена у односу на светско тржиште.

Повећана несигурност обесхрабрује инвестиције и штедњу. Долази до прерасподеле дохотка (од кредитора ка дужницима, између привредних грана) и богатства, до деформисања ценовних сигнала са тржишта, нема подстицаја и ефикасности пословања.

Инфлација доноси неизвесност и дестимулише дугорочне подухвате попут куповине трајних добара и инвестирања, угрожава индивидуално благостање, обмањује све актере и онемогућава им разграничење номиналних и реалних ефеката, ствара ситуацију у којој су добици веома неизвесни, а губици далеко извеснији.

Такође, инфлација има бројне негативне утицаје и последице на привредни раст и развој и економски је феномен без којег не функционише ниједна тржишна привреда.

Позитивно деловање

Подстицај стопи раста и производње – овакав став води у политику дефицитног финансирања развоја. Пораст новчане масе изнад оптималне може повољно деловати на активирање незапослених капацитета и радне снаге.

Новији развој привреде је показао да ће вероватније додатна емисија новца, и блага инфлација настала из тог основа, пре проузроковати раст цена него што ће довести до активирања незапослених капацитета и рада.

Стварање новца простим штампањем и убацивањем у промет представља једну операцију која може тренутно да постигне неко подстицајно деловање, али је неспособна да послужи као трајан метод убрзања привредног развоја.

Стимулисање инвестиција је друга позитивна последица, у условима када су инвестиције ниске и када прети опасност од појаве рецесије и кризе.

У условима инфлације, свака инвестиција изгледа рентабилна, посебно се то односи на инвестиције које се покривају кредитима банке, јер камата ретко када покрива стопу инфлације и најчешће је негативна.

Стимулисање потрошње је један од врло уочљивих деловања инфлације, јер се у условима виших стопа инфлације не исплати штедети. Потрошња постаје примамљива категорија. Чак и нерационални облици потрошње постају веома заступљени, што говори о бегу новца у реална добра.

Тиме се у инфлацији губи она позната веза и стимулативно деловање потрошње на производњу, посебно када се потрошња оријентише на луксузну робу, увозну робу, некретнинe.

Ни Србија није имуна на инфлацију, на нужно зло које се може држати под контролом. У последњих годину дана инфлација је 5,7 одсто.

Народна банка ће на све оно на шта монетарна политика може да утиче, каже гувернерка НБС, утицати, а то је базна инфлација.

Међутим, гувернерка предвиђа да ће половином следеће године инфлација бити враћена на три посто плус минус један и по.