У пандемији више штедимо – месечно на страну у просеку одвојимо више од 5.500 динара

Штеди се када имате вишка новца или се суздржавамо од непотребне потрошње. Штеди се за недајбоже или дуго планирану куповину. Да ли је прошла година била посебна због ковида и да ли су се штедне навике промениле.

"Поред тога што просечан износ штедње расте, само 27 одсто наших испитаника је задовољно износом који може издвојити са стране и ове године као и прошле неизвесност коју имамо пандемијом представља један главни мотив за штедњу грађана", каже Милан Тодоровић из "Ерсте банке".

Камате су и даље ниске. У просеку на девизе око 0,7 одсто, за динаре 2,5 процената. Ипак поједине банке у недељи штедње почеле су да нуде два пута веће камате на девизну штедњу у односу на конкуренцију. Одговор је у њиховим изворима новца.

Банке са седиштем у Европској унији до новца долазе под повољнијим условима уз негативну камату Европске централне банке. Оне друге већину средстава управо прикупљају кроз штедњу.

"Уколико банка има потребу да прикупља додатна средства како би финасирала висок степен кредитног пословања, односно кредитне актвности, онда ће имати потребу да прикупља додатна средства", каже Мирјана Ђорђевић из "Сбербанке".

Расте штедња у динарима 

Камата ипак није пресудан мотив за штедњу, већ сигурност. Иако је инфлација тренутно виша од камате на орочене динаре - штедња у домаћој валути расте и како саопштава Народна банка и даље је исплативаја од девизне.

Наводе пример орочених 100.000 динара прошлог септембра. За годину бисте од камате добили готово 1.500 динара више него за штедњу истог износа у еврима.

"Уколико се погледа четири године уназад, динарска штедња расте бржим темпом и ако се погледа за петину сваке године односно за 19 процената. Динарска штедња расте због тога што је макроекономски амбијент у коме депоненти сада полажу своја средстава у банке стабилан", каже Никола Драгашевић, директор Девизних операција у НБС.

Истраживање је показало да највише штеде старији од 50 година, да је просечан орочени износ на девизном штедном рачуну око 22.000 евра, а на динарском већи од 600.000.

У односу на претходне године пет одсто више наших грађана верује у штедњу, а расте и популарност других облика штедње попут животног осигурања. С друге стране опада број оних који штеде у кући или сефу и то сада чини тек четвртина испитаника.