Читај ми!

Ко прима просечну плату за литар уља ради 22 минута – да ли улазимо у период скупе хране

Нагли скок тражње, који је уследио након попуштања мера против коронавируса, подстакао је велики раст цена индустријских производа. У кратком периоду поскупели су метали, енергенти, пољопривредни производи, и у свету и код нас.

Уље, соја, кафа само су неки од производа који су добили нове, веће цене, а у новчаницима стара плата.

На храну и безалкохолно пиће, најзначајније ставке у потрошачкој корпи, у Србији из месеца у месец треба издвојити све више новца. На цену потрошачке корпе утицала је и пандемија.

"Појава тзв. инфлаторног новца, средства економије мање-више, током пандемије упумпале су један новац у потрошњу како би спречиле и предупредиле проблем тражње", каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

Према његовом мишљењу, још је опасније то што у последње време велики део потрошачких ланаца формира своје цене, уграђују тзв. инфлаторно очекивање, што је веома погубно.

"Трећи фактор, који је један од основних фактора да бисмо могли уопште да причамо о некој потенцијалној инфлаторној спирали, јесу несташице", објашњава Жарко Галетин.

Александар Богуновић из Привредне коморе Србије каже да је ова година показала како корона утиче на глобалне цене.

"Према информацијама међународне организације за храну имамо просечан раст цена пољопривредно прехрамбених производа за око 30 посто", наводи Богуновић.

Први удар на тржишту био је пролетос, када је уље коштало око 150 динара – сада је цена чак 220. Соја је на историјском максимуму – 85,5 динара. Двеста грама кафе кошта и до 300 динара. Скупљи су и хлеб, месо, а најављује се и поскупљење шећера.

"Механизме за спречавање раста цена држава у овом тренутку има, али не у толикој мери да на дужи рок то може да спречи. То је једноставно процес који држава својим интервентним мерама може да угаси као краткорочни пожар, али на дужи рок бојим се да ћемо ући у један период скупе хране", каже агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

Ако поредимо са просечном платом запослених у радном односу, која је према подацима Републичког завода за статистику нешто већа од 64.000 динара, а где се радни сат рачуна од 369 динара, долазимо до следеће рачунице – да бисмо купили литар уља потребно је да радимо 22 минута, 12 за килограм шећера, а за једно јаје чак два минута.

петак, 03. мај 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво