Светска банка: Србија ће у 2021. имати раст од шест одсто

Како се наводи у саопштењу, раст је ове године подстакнут новим пакетом финансијских подстицаја, фискални дефицит се током 2021. постепено смањивао, а добри извозни резултати помогли су да дефицит текућег рачуна остане испод пројектованог.

Светска банка очекује да ће потрошња остати главни покретач раста БДП-а на средњи рок, док ће нето извоз и даље давати негативан допринос привредном расту.

"Да би ослободила свој развојни потенцијал и омогућила отварање нових, квалитетних радних места, Србија треба да уклони структурна уска грла везана за управу, тржиште рада, инфраструктуру и порески систем", сматра директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.

"Зелена транзиција, заснована на ефикаснијем коришћењу сировина и енергената, експанзији зелених индустрија и технологија и промовисању енергетски ефикасније привреде која производи мање загађења, може помоћи Србији да изгради еколошки чисту и отпорну економију", поручио је Понтара.

Србија ће на средњи рок одржати макроекономску стабилност, док се за инфлацију - упркос убрзању у претходних неколико месеци - очекује да се врати у оквире циљаног распона Народне банке Србије, оцењује Светска банка.

Стопа сиромаштва у региону, према пројекцијама, вратиће се на тренд забележен пре избијања пандемије и смањице се за око један процентни поен, на 20,3 одсто, слицно нивоу из 2019, саопштава Светска банка и упозорава да је опоравак и даље изложен претњама.

Светска банка наглашава да су током рецесије посебно биле погођене жене и млади, код којих је стопа незапослености младих у 2021. порасла на 37,7 одсто.

"Опоравак Западног Балкана у 2021. бржи од очекиваног"

Западни Балкан се у 2021. опоравља од рецесије изазване ковидом из 2020. године брже него што је очекивано, наводи Светска банка у новом издању Редовног економског извештаја за Западни Балкан под насловом "Зелени раст".

Уз економски опоравак, Западни Балкан треба да се фокусира на отварање радних места и зелену трансформацију, наведено је у саопштењу београдске канцеларије Светске банке.

Изгледи за регион су, како је наведено, значајно побољшани, будући да би, према најновијим пројекцијама, раст БДП-а требало да достигне 5,9 одсто у 2021. након контракције од 3,1 одсто у 2020.

За 2022. се у региону предвиђа раст од 4,1 одсто, а за 2023. од 3,8 одсто.

Стопа сиромаштва у региону, према пројекцијама, вратиће се на тренд забележен пре избијања пандемије и смањиће се за око један процентни поен на 20,3 одсто, слично нивоу из 2019. Опоравак широм региона резултат је јачања домаће и екстерне тражње.

Губитак радних места услед рецесије и њених последица несразмерно је погодио жене и младе, што би могло да угрози напоре да се повећају вишегодишње ниске стопе њиховог учешћа у радној снази.

Стопа незапослености младих у 2021. порасла је на 37,7 одсто, за 5,4 процентних поена у односу на јун 2020, додатно отежавајућу изгледе за запошљавање младих.

"Како се земље Западног Балкана окрећу будућности након пандемије, њихове јавне политике треба усмерити на отклањање кључних препрека за креирање радних места и економску трансформацију, укључујући и зелену транзицију", каже директорка Светске банке за регион Западног Балкана Линда Ван Гелдер (Линда Ван Гелдер).