Баук инфлације кружи светом – колико ће “подгревање“ цена утицати на Србију

Педседник Савета гувернера НБС и професор ФЕФА Небојша Савић наводи да је податак о инфлацији у прошлом месецу од 5,7 одсто међугодишњи нешто што Србија прати дешавања у  свету. У Америци је, наводи, преко пет одсто, у Немачкој 4,5 одсто.

"То је феномен коме је подвргнута светска привреда, па се ни српска не може истргнути из тога. Раст инфлације код нас у претходном месецу указује да је највећим делом ван мера које можемо да регулишемо мерама монетарне политике Народне банке, То су цене енергента пре свега, а од сезонског цене воћа, поврћа и тако даље, оно што сви видимо на пијаци", наводи Савић.

Научни сарадник Института економских наука Славиша Тасић наводи да када је кренула пандемија, централне банке су кренуле да подстичу тражњу тиме што штампају новац.

"Код ове пандемије су проблеми на страни понуде. Сада се штампа новац да би људи имали да купују, али је заказала страна понуде. Не производите довољно на светском нивоу, а стимулисали сте тражњу. Остаје једино да порасту цене", каже Тасић.

Истиче да свет није имао инфлацију од краја седамдесетих година.

"Онда 2008. и 2009. централне банке су одштампале много пара и тада није било инфлације. Онда су помислили шта год да раде није проблем и сада је дошао", каже Савић.

Главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић на питање да ли је проблем у несташици гаса каже да гаса има, али по овој цени га нико не нуди.

"Кажу да су по свету резервоари гаса пуни по свету, до 70 или 80 одсто. Цена је 2.000 на спотовом тржишту, али зашто затварају фабрике, јер нико неће да га купи. Имамо са друге стране руски гас, а Северни ток је пун", наводи Милинчићева.

Наводи да Русија није имала прилике да направи "игранку".

"Када се један брод заглави у Суецком каналу стане цео свет" 

"Искористила је могућност да по дугорочним уговорима прода онолико колико су земље хтеле да купе. Кроз Украјину су протерали 10 одсто више него иначе. Али, нико није дошао на пијацу, него на берзу где нема ни гаса, ни пара. Кад нечега нема онда нема ни за велике паре. Имате берзу у Петербургу, и имате Северни ток 2 који је пун. Технички гас је стигао, али зависи сад од тврдоглавости Европе колико су спремни да у хладноћи држе свој народ", истиче Милинчићева.

Савић напомиње да је криза 2008. године је била пре свега криза на страни тражње.

"Сада се десило нешто друго, зног ковида директно се утицало на смањење понуде. Покидани су сви ланци које имају мултинационалне компаније. Сада имате у САД стотине хиљада завршених аутомобила у који треба да се стави само један чип, а њега нема.Чипови су у Кини, а она је под санкцијама које су увеле САД. Други елемент је мање радних сати. Како су почели да се отварају, тако је почело да долази до велике потребе за инпутима којих нема", истиче Савић.

Тасић указује да имамо 30, 40 година глобализације која је истањила ланце продаје.

"Када имате једну хаварију, један брод који се заглави у Суецком каналу, све стане. Један брод је довољан да заустави цео свет. Ако неко производи нешто у Америци зависи од стотине произвођача из целог света", додаје Тасић.

Колико привремено може да траје

Савић наводи да сви процењују да је криза привремена.

"Мере које доносите у монетарној политици долазе за 12 до 18 месеци. Све зависи, тешко је рећи колико месеци. Али, сви процењују да има привремени карактер, а ризици су вакцина и пандемија. Ако се поново активира вирус или мутира, можемо да имамо већи проблем. Оно што су фундаменти ове кризе, то је да она по свом карактеру јесте привремена, али то не мора да буде тако", истиче Небојша Савић.

Тасић указује да криза долази са стране понуде.

"Ако подигнете каматну стопу направите још већи проблем, нагушите производњу. Када имате проблем тражње, онда економија цвета, цене расту подигнете каматну стопу и мало спустите. Ту више немате монетарно решење", каже Тасић.

Милинчићева напомиње да је реч о вештачки изазваном проблему, и да он мора да се решава како би природно требало да се решава.

"Дошао је ковид, па смо почели да се затварамо, па бисмо да подигнемо зидове. Ми на пример имамо свега, али смо вештачки укључени у кризу јер смо део света. Довољно је понашати се природно. Па ни 2008. ми нисмо решили кризу, само је заташкана", сматра Милинчићева.

Модерна економија се, указује Савић, заснива на очекивањима и глобално и код нас.

"Оно што је важно за нашу Централну банку је да наставе да воде предвидиву и кредибилну монетарну политику. По анкетама и бизнис и становништво предвиђају за годину дана три одсто, што је инфлаторни циљ".

Колики је утицај на стабилност курса

На питање колико може ово да утиче на стабилност курса, Тасић навода да ако циљате курс не може да утиче много.

"Можда цена буде виша или нижа, али то може да се уради. Ми зато и имамо инфлацију, јер све што имамо увозимо из Европе. Јер годину и по дана водимо политику фиксног курса, сада је у Европи порасла и то је то. И док год се држимо штампања новца на основу прилива и одлива девиза нема опасности да имамо пад курса или већу инфлацију од европске", каже Тасић.

Савић наводи да ми имамо апресијацијске притиске. Имамо вишак девиза на тржишту. Централна банка их откупљује да би задржала курс на овом нивоу. Зато Централна банка води политику флуктуирајућег стабилног курса, додаје Савић.

"Ова година ће се завршити са више од 6 посто привредног раста. Прогнозе за Србију за наредну годину су 4,5 и 5 одсто. Кина је у доброј мери и даље затворена због ковида. Наша ситуација код енергената је врло сложена и то је традиција за домаћинства. Ова цена је ниска и подстицајна да се више троши струја. Ако је цена око шест евроценти, та цена не може да покрије раст електропривреде", сматра Савић.

Милинчићева сматра да су наши односи са Русијом јако добри, да сад нећемо бити кажњени што се цене гаса тиче.

Савић наводи да је последњим пројекцијама Централне банке можемо да оечкујемо у другој половини идуће године да се инфлација врати око централног нивоа, око три одсто, Тасић предвиђа нешто дужи привремени карактер кризе.