Зашто је цена уља отишла небу под облаке и праве ли се залихе

Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе, навео је да немамо проблем са снабдевеношћу на тржишту Републике Србије, и да је та цена коју плаћамо у малопродаји у нашој земљи и даље далеко испод великопродајних цена на неким од најзначајнијих тржишта.

Објашњава да је цена уља на српском тржишту за годину дана расла у скоковима у неколико наврата, и да је то последица кретање цена уља на глобалном нивоу, али и слабијег рода сунцокрета него што је то било претходне године.

"Чињеница је да ми негде од априла прошле године наовамо имамо тренд раста цена уља и производа од уља, и то је последица два фактора. Један је кретање цена на глобалном нивоу не само сунцокретовог већ и других врста уља. Ногу је повукло палмино уље које је у веома великој употреби и онда смо имали скокове са 120 на 189 до 229 динара за литар. Са друге стране, имамо нешто слабији род сунцокрета него што је то било претходне године, а да не говоримо о неким годинама раније и када укрстите та два фактора ви добијете ово стање на тржишту", објашњава Малиновић.

Наводи да произвођачи поткрепљују разлоге за повећање цена наглим скоком енергената.

"Чињеница је да ми имамо нагли скок цене енергената и да све пројекције говоре да ћемо тек у тој области имати поскупљење. Са једне стране,  то је и последица нереалних пројекција које су рађене у Западној Европи и чињеница је да ви имате тај оптерећујући моменат на пре свега цене електричне енергије и кроз таксе за угљен-диоксид, које доводе до тога да је скок цена енергената неком произвођачу сада од 50 до 100 одсто, јер је уговорена цена коју је он имао раније за нпр. електричну енергију била знатно нижа него коју он данас уговара. Ми са тим морамо да се носимо у целој српској привреди и то је негде основа повећања", истиче Малиновић.

С друге стране, како каже, имамо чињеницу да је ова пољопривредна сезона нешто слабија од претходне и да су самим тим улазне компоненте ка производњи скупље.

"Нема потребе да грађани праве залихе" 

На питање да ли би било мудро купити који литар уља данас, с обзиром на кретање његове цене, одговара да је то индивидуална ствар:

"Али када погледамо просечну потрошњу уља по становнику, ми говоримо о неких 10 до 15 литара и онда самим тим нема потребе за тим да правимо залихе."

Малиновић истиче да је важно да у целој овој ситуацији, када говоримо о поскупљењима, купујемо домаћу робу.

"Оно што сви ми можемо заједно да урадимо је да јачамо домаћу производњу и купујемо домаће производе и на тај начин чувамо нашу кућу", истиче гост Јутарњег програма.

Наводи да наши и страни економисти тврде да ће се цене стабилизовати средином следеће године, а на питање шта ће бити до тада, да ли ће и код нас инфлација бити двоцифрена, ако цене расту овим темпом одговара:

"Ако погледамо пројекције Републичког завода за статистику и Народне банке Србије ми не можемо очекивати тај ефекат. Чињеница је да се инфлација у овом тренутку креће изнад горње пројектоване граничне линије, али ако погледамо годинама уназад ми ћемо видети да имамо стабилну стопу инфлације са једне стране."

С друге стране, сматра Малиновић, то неће негативно утицати на девизни курс, "самим тим ће бити лакше да стабилизујемо цене када се почне дешавати стабилизација на глобалном тржишту".

"Купујмо домаће производе" 

Да бисмо ми као потрошачи, грађани, могли да очекујемо и бржу стабилизацију, наводи да можемо нешто да урадимо, а то је да више купујемо домаће производе.

"Јер уколико ми повећамо удео домаћих производа у наше потрошачке корпе на нашем тржишту ми ћемо онда имати чињеницу да онда затварамо поготово код прехране тај циклус унутар ланца стабилности снадбевања и да самим тим омогућимо нашим произвођачима да они пре свега своје планове и своје цене пројектују на основу домаће тражње", објашњава Малиновић.

Оцењује да ће оваква макроекономска ситуација потрајати одређено време јер смо, како каже, прошле године у целом свету имали значајно смањену тражњу и отежан транспорт између земаља.

"Ми данас ипак имамо чињеницу да се она тржишта на која ми највише извозимо опорављају и излазе из ковид кризе и да код њих расте тражња", наводи гост Јутарњег програма.  

На питање да ли се робним резервама интервенише само када неких намирница нема или се и на раст цена гледа као на озбиљнији поремећај на тржишту одговара да оне генерално служе да држава интервенише када имате значајне поремећаје на тржишту.

"Код нас поремећаја у снадбевању нема и ти скокови цена сем у категорији уља где је оно на месечном нивоу иде преко пет до 15 одсто у другим категоријама ми те скокове немамо. Међутим, чињеница је да ви у овом тренутку не можете нигде ни на другим тржиштима да тај производ набавите јефтиније да бисте интервенисали, а количина у робним резервама су такве какве су", објашњава Малиновић.