Mоже ли у Србији струја да се производи без угља, како до домаћег мегават-часа

Сагоревање фосилних горива ради производње електричне и топлотне енергије водећи је извор емисија угљен-диоксида и доводи до глобалног загревања. У последњих неколико година дошло је до преокрета и мобилизације држава у циљу борбе против климатских промена. У овом тренутку највеће државе (међу којима су и Америка, Кина, земље Европске уније) за циљ имају достизање нултих емисија угљен-диоксида до средине 21. века.

Како Србија може да декарбонизује свој електроенергетски систем? Односно, може ли у Србији струја да се производи без угља?

Проф. др Никола Рајаковић рекао је да је једина посета Београду Николе Тесле у јуну 1892. године била веома инспиративна за све око електротехнике у Србији.

"Теслино откриће индукционог мотора деловало је у три правца у Србији – први правац је Термоцентрала на Дорћолу по делу Ђурђа Станојевића, која је на данашњи дан 6. октобра 1893. почела са радом. Друга фантастична ствар је што је Теслина предавања пратио професор физике Стеван Марковић и он инспирисан Теслиним делом креће интензивно у област електротехнике", каже професор Рајаковић.

Према његовим речима, Ђорђе Станојевић је пионир енергетских постројења у Србији: "Кренули смо од хидроенергетике и термоенергетике, па је стигла нуклеарна енергетика и гас и дошли смо до тога да мегаенергетика мега угрожава животну средину."

Две трећине електричне енергије Србија производи из фосилних горива

Рајаковић је рекао да две трећине електричне енергије Србија производи на бази фосилних горива, што значи на бази лигнита и угља, док су у свету ти односи другачији, наша држава је зависнија од тих горива.

"Декарбонизација се не односи само на угаљ, већ и на нафту и гас. Потпуна декарбонизација подразумева да немате емисије угљен-диоксида путем сагоревања, или да се он складишти за друге потребе што су веома скупе технологије", навео је професор Рајаковић.

Каже да је било размишљања пре пет година како кренути у енергетску транзицију, али данас струка и наука немају дилеме, мора се ићи у потпуну декарбонизацију, али се то не може догодити преко ноћи.

"Кина се обавезала да 2060. године буде декарбонизована, да буде без угља, без нафте и без гаса", навео је пример и додао да се угаљ користи век и по, а да је пре тога човек своје енергетске потребе задовољавао уз помоћ биомасе и Сунца.

Истиче да ћемо морати да се вратимо природним стварима – Сунцу, ветру, води, биомасама, геотермалној и енергији из отпада.

"За Србију превасходно је битно Сунце, ветар биомаса и хидропотенцијал који имамо. Наравно не за три године, али у наредним годинама морамо установити кључне елементе да бисмо то урадили. То је пре свега законодавство, доста тога је по том питању урађено почетком године. Надам се да ће кренути соларне електране", рекао је председник Савеза енергетичара Србије.

"Хиљаде малих произвођача значи доста"

Изнео је претпоставку да ће у наредном периоду домаћинства производити до 25 одсто укупних енергетских потреба.

"Ја сам у целом комплексу ништа не значим, али хиљаде малих произвођача значи доста. Имамо велике технолошке помаке у области соларне енергетике, ветроенергетике и складиштења енергије. Драматично је пала цена солара, ветроелектране су значајно јефтиније, а и складиштење енергије постаје све јефтиније", каже Рајаковић.

Поред тога, напомиње да је веома важан и развој паметних мрежа, што ће омогућити да се на перфектан начин управља овим системом.

"Србија има добре услове у погледу сунчане енергије, одличне услове у јужном Банату у погледу ветра, има и релативно добре услове у погледу воде. Ми имамо шансе да имамо свој мегават сат који је базиран на домаћим ресурсима, не на увозном гасу. То је поента", истакао је професор Рајаковић.

Напомиње да је Европа лидер у борби против климатских промена и Србија би требало да се синхронизује са њом.

"Има и нуклеарна опција, ако не умемо никако другачије онда ћемо и тако радити, али мислим да ће технологије и струка умети другачије. Капитал је тренутно јефтин и то треба искористити", навео је.

Берзанске цене струје у Европи су никад више. Рекорде обарају цене гаса, али и угља - најскупљи су у последњих 13 година. Мегават струје је са 60 евра, колико је коштао почетком лета, поскупео и продаје се за 160–200 евра. Пре деценију и више, када се говорило о отвореном тржишту електричне енергије, очекивало се да струја буде јефтинија. Међутим, у Европи није тако.

Рајаковић објашњава да тај феномен спада у зону неперфектног тржишта, идеалисти сматрају да ће све уредити тржиште, али то не може баш тако, будући да је "цена гаса отишла драматично, CO2 је поскупео, затим имамо постковид феномен, кренула је индустрија и тражња је почела да расте", транспорт је поскупео и сви траже енергенте.

"Обновљиви извори нису кривци, они ће бити извор стабилности у будућности", закључио је Рајаковић.