Представница ММФ-а: Србија добро пребродила ковид, има БДП већи него пре кризе

Србија је, такође, имала јак прилив инвестиција и одржала је финансијска и монетарну стабилнст, што је све добро тло за даље спровођење реформи, рекла је Устјугова на 21. Београдском економском форуму.

Она је подсетила да је Србија ове године склопила нови саветодавни аранжман са ММФ-ом и навела да тај аранжман има одређене рокове за реформе и ограничења.

Устјугова је указала да је се даље реформе, пре свега, односе на фискалну реформу и напоменула да Србија доста успешно спроводи фискалну реформу и да је имала добар фискални механизам заштите током пандемије.

Србија доста успешно спроводи фискалну реформу 

Kада је реч о предстојећој мисији ММФ-а у другој половини овог месеца, каже да ће се разговарати о краткорочном и дугорочном буџету и креирању оквира за фисклану дисциплину након кризе.

"То подразумева праћење фикалсних ризика и државне помоћи и делотворно спровођење јавног улагање односно управљање јавним улагањима. У оквиру овог механизма се налазе различите структурне реформе које треба да подрже раст", навела је Устјугова.

Непомиње да је државни "отисак" у економији релативно велики, као и да велика државна предузећа доста утичу на раст и носе ризике за буџет.

"Kада све државе траже нове изворе раста, унапређивање ефикасности тих предузећа јесте логична опција. Влада је одобрила акциони план за реформе ове године и то ће бити део нашег програма. Већ 50 одсто циљева даљих рефори односе се на државна предузећа и како да се поправи њихово управљање", рекла је она.

Устјугова је истакла да важно и да Србија развија даље тржиште капитала, као и да ће са властима у Србији разговарати о даљем јачању пословног окружења, владавини права и борби против сиве економије.

Нагласила је да треба искористити шансу преласка на зелену економију и да зато треба направити добар правни оквир за ту област, који треба приоритет да да улагањима у зелену економију и пројекте животне средине.

"Србија је издала прву зелену обвезницу, честитам на томе, ти напори су заиста јако важни", рекла је Устјугова и поручила да ће ММФ помоћи влади да оствари те реформе.

Без реформе јавне управе ЕУ неће забележити наш напредак

Србија наставља реформе с циљем придзружења ЕУ и у условима пандемије, где се видело Kолико су западни Балкан и ЕУ посвећени заједничким напорима у сфери економије, изјавила је Министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић на панелу "Нови програм реформи Владе Србије од 2021-2023.".

"Србија континуирано улаже значајне напоре како би своју јавну управу унапредила и ускладила са стандардима који преволађују у ЕУ, како би је учинила ефикаснијом, транспарентнијом, одговорнијом Али рпе свега како би је учинила ефикаснијом транспрентијиом", нагласила је Обрадовићева.

Додала је да је државна управа уз подршку електронске урпаве веома добро договорила на изазове пандемије и вакцинације становништва.

Претходних година остварен највећи напредак управо у сфери пружања услуга грађанима и привреди.

"Током 2020. године институције јавне управе су 10 милиона пута размењивале податке из службених евиденција. Тиме смо смањили одласке грађана пред шалтере и канцеларије, смањили обим посла и уштедели грађанима драгоцено време", рекла је министарка.

Министарка је подсетила да је Програмом развоја електронске управе планирано увођење 300 нових услуга.

Обрадовићева је закључила да без истинске реформе јавне управе ЕУ неће констатовати озбиљан напредак Србија на европском путу.

Србија донела четири нова закона у области енергетике

Државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Јованка Атанацковић рекла је да би наша планета треба да буде до 2050. енергетски неутрална.

"Цео свет се суочава са енергетском кризом, јер су енергенти поскупели због огромне тражње после ковид кризе", рекла је Атанацковићева.

Додала је да улогу у томе не игра само тржиште, већ висока светска политика.

"Декарбонизација је наша стварност и тога је било свесно Минстарство и потредседница Владе, где смо видели да закони нису прилагођени овако важној области", навела је државна секретарка.

Истакла је да је Србија за четири месеца донела четири нова закона у области енергетике што је нашу земљу учинило озбиљним кандидатом за ЕУ.