Све боља српска вина – ничу нови чокоти и винарије

Породица Стокић на својих девет хектара негује винске сорте грожђа. Прекинули смо их у берби "шардонеа", а доста очекују и од "мораве", "мерлоа" и нашег "прокупца".

"Очекујемо леп принос. Шећер је 24 одсто. Очекујемо да буде боље него прошле године. У питању је четврта година рода и очекујем добар принос и квалитет", наводи Драгиша Стокић, винар.

Веома сложни су берачи, а и прија је помогала пријатељу у берби.

"Само код оваквог пријатеља који заслужи, а прија је Врцанка, па да не обрукам сорту и врсту", наводи Анђелка Jосић из Пожаревца.

И у оближњем Кисиљеву, некада познатом винарском селу, доста се уздају у традицију, вински, језерски и сеоски туризам, повратак младих.

"Ово је идеално место за постављање винограда, имамо ружу ветрова имамо сунца од изласка до заласка, чак имамо и продужен одсјај од Дунава, бар једно два сата", наводи Драшко Величковић, фармер из Кисиљева.

Радосав Јовановић из Кисиљева позива младе из тог места да се врате у свој родни крај.

"Вратите се децо има овде простора за све и да се производи и да се извози. Да нађу решења да буду у свом крају у свом селу где су рођени, да ту живе и раде. Има места за све", позива младе на повратак Јовановић.  

Берачима код браће Стокић понуђена је домаћа храна, али и мангулица на ражњу.

"Мангулица се пекла на неких 500 метара од Рамске тврђаве, сам роцес печења трајао је три сата. Комбинација белог вина и мангулице је непогрешива", наводи Горан Радовановић, узгајивач мангулица из Кисиљева.

Све већи број туриста који походе Рамску и Голубачку тврђаву и Сребрно језеро шанса је за развој сеоског туризма. Мештани доста очекују и од наших људи и капитала стеченог у Аустрији и Италији и већа улагања у винограде, фарме и воћњаке.