Баснословне суме се "врте" у Београду – најскупља кућа коштала пет милиона евра, гаража чак 40.000

Четвртина свих некретнина којима се трговало била је на територији Београда. Од тога је највише станова продато у Земуну, више од 2.800, показују подаци Републичког геодетског завода.

Када је реч о викендицама, највише их је продато у Гроцкој и Сопоту, уколико посматрамо Београд. Ван Београда, највише их је било у Инђији.

Најскупљи стан, очекивано, продат је у "Београду на води". Најскупља кућа на Савском венцу, коштала је чак пет милиона евра.

Невероватно звучи податак и о ценама гаражних места. Најскупље гаражно место било је на Чукарици – чак 40.000 евра. 

Најтраженији станови у Земуну 

Драгана Милићевић Секулић из Геодетског завода каже за РТС да су куће на Савском венцу традиционално најскупље у Србији.

"Ако посматрамо из угла РГЗ, та цена је цена са тржишта, цена по којој су се купац и продавац договорили, само из тог угла можемо да посматрамо. Шта та кућа има, тешко да можемо да знамо јер немамо те информације", рекла је Драгана Милићевић Секулић гостујући у Београдској хроници.

Сматра да на цену непокретности највише утичу понуда и потражња.

Према њеним речима, у Београду су станови најтраженији у општини Земун, а ако се посматра Србија, највише се трговало становима у Новом Стану.

"Велики је промет станова, већи него у првом полугодишту прошле године и веће су цене", рекла је, додајући да су цене пре пандемије биле ниже.

Од јуна 2020. нагли скок на тржишту 

Објашњава да је најскупљи стан продат у новоградњи, у Београду на води, за више од 9.000 евра по квадрату. Најскупљи квадрат у староградњи коштао је 4.600 евра.

"Имали смо ситуацију да је у првој половини 2020, нарочито у априлу када је била забрана кретања, био смањен обим промета, склопљено је више од две хиљаде уговора. Већ од маја се ситуација поправља. У другој половини 2020, од јуна, дошло је до наглог скока на тржишту непокретности, а такав тренд настављен је и у овој години. Обим промета већи је за 60 одсто по свим врстама непокретности", објашњава Драгана Милићевић Секулић.

Истиче да нема разлике између староградње и новоградње, потражња је подједнака.

"Станови су традиционално најтраженија врста непокретности на тржишту и највише се новца издваја за станове. Сви станови у првој половини 2021. плаћени су милијарду евра", каже гошћа из Републичког геодетског завода.

Највише станова купује се за кеш 

Најмањи промет је, према речима наше саговорнице, реализован у Раковици.

"Раковица је општина где су релативно уједначене цене староградње и новоградње. Ако се пореди са Земуном, просечна цена новоградње је 1.825 евра, а у Раковици 1.380. Стара градња у просеку кошта 1.523 евра у Земуну, а 1.131 у Раковици", наводи гошћа Београдске хронике.

Према њеним речима, станови се најчешће купују за готовину – 63 одсто продатих станова купљено је за кеш, а 37 одсто су кредити.

"На нивоу градова, кредити су у првој половини године доминантни у Врању, 59 одсто је из кредита, у Новом Саду 50 одсто и још пет градова има удео виши од 40 одсто. Готовина је најчешћа у Новом Пазару, 90 одсто, Лозница и Лесковац су такође у врху, са 80 и 82 одсто. У Београду је 39 одсто станова плаћено кредитом. За 40 одсто је већи број станова који су купљени из кредита у овој години него у 2020", наводи Драгана Милићевић Секулић.