Нема бесплатног ручка, а ни услуге – шта све плаћамо банкама

Електронско банкарство без сумње користи свима – грађанима јер не морају да иду у банку, а банкама још више, јер смањују гужве у експозитурама, запослени имају мање посла и троше мање папира и другог канцеларијског материјала. Ипак, банке су почеле да уз сваки плаћени рачун зарачунају и двадесетак динара провизије за себе.

Иако су те провизије, једна за другом, увеле све банке, банкари клијентима поручују да су на време обавештени о променама и да су могли да промене банку.

"Ипак морамо разумети да не постоје бесплатне услуге и да дигитално банкарство не може бити без накнаде. Оно мора да сноси трошкове софтвера апликативних решења хардвера који треба да подрже, а оно што је за све нас битно – то је сигурност", рекао је генерални секретар УБС Владимир Васић.

Истиче да су накнаде за онлајн плаћања и даље знатно ниже него за плаћање на шалтеру.

"Банке се не разликују од других трговаца који траже начин да продају и знамо сви да постоје промо услуге у прва три месеца за динар, шест месеци бесплатно и сви они, да кажем, трикови који нас увлаче у коло не би ли почели да користимо ту услугу. Након промотивног периода та услуга кошта. То јест наплаћује се. Она је коштала и у време промотивних периода и то је случај и данас", истакао је Душан Узелац са сајта Каматица.

Онлајн накнаде нису једине на радару клијената. Још спорније су накнаде за обраду или одржавање кредита због којих многи дужници правду већ траже на суду.

"Морам да вам признам да су то ствари које јесу заиста некритички преузете из неких земаља. Да ми неко каже да је у Немачкој забрањена накнада, да, али само три године уназад. Зато је она законита у Аустрији и Мађарској и другим земљама. А на кога желите да се угледамо", упитала је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС.

Она не оправдава праксу неких банака да подизање готовине или шалтерско плаћање изместе у само неке филијале.

Уколико сте незадовољни банком, на крају можете и да је промените. Међутим,  физичка лица су задужена код банака са више од једанаест милијарди евра кредита. Па би то често значило рефинансирање нових позајмица – што је у постојећим условима нерационално.