Грађевинари са другог краја света у Србији – шта им се највише свиђа, а шта је камен спотицања

На тржишту радне снаге нема промена. И у првој половини ове године, према евиденцији Националне службе запошљавања, најтраженији су путари, возачи и наравно, грађевинари – од помоћних радника до инжењера. Због тога ће, сви су сагласни, број странаца који раде у Србији, а према подацина Националне службе тренутно их је преко 13.000, бити још већи.

Џасприт је из Индије, а Кинан из Сирије. Ту су и радници из Бурундија, Либана… Различите земље порекла, различите вере – заједно у српској грађевинској компанији која се већ три деценије бави изградњом и реконструкцијом објеката и производњом фасадних елемената.

"Све је добро, перфектно за мене, тим, све је добро", каже Џасприт Синг, шеф производње фасадних елемената.

"Радио сам десет година у Дубаију. Након тога сам дошао у ову компанију. Планирам да следећег месеца доведем овде породицу и да останемо", рекао је Кинан Али, пројектант фасада.

Компанија "Модулор" се међу првима, још пре три године, окренула другим тржиштима радне снаге када су се, због мањка свих струка у грађевинарству, појавили проблеми у реализацији пројеката.

"Радници које ми имамо су заиста вредни, заиста квалитетни, ми на њих озбиљно рачунамо и надаље иако ћемо број радника, број оперативаца проширивати", каже др Татјана Кнежевић, директоркa сектора људских ресурса "Модулор".

Чим се стабилизује ситуација са короном, из Индије ће стићи још око 150 радника, међу којима и инжењер специјалиста за алуминијумско-стаклене фасаде небодера.

Међутим, довођење радника са другог краја света није једноставно. Треба обезбедити смештај у складу са стандардима, храну према навикама и религији. Ту су и културолошке и вредносне разлике, али и другачији стандарди у грађевинарству.

"Ако желите да они буду максимално упослени и дају највише од себе онда треба да се позабавите и структурисањем времена и редукцијом стреса и подршком када су болесни или када имају неки проблем. Свим тим се бавимо", рекла је Кнежевићева.

У Привредној комори Србије подсећају на пример Немачке која ангажује избеглице и, уз посао, омогућава њихово школовање.

"Просто је потребно негде упознати и децу и родитеље са тим да грађевина није више потплаћена, чак зараде у грађевинарству расту. Још једна ствар је да се омогући да се радници квалификују на самом градилишту", каже Ивана Вулетић из ПКС.

И држава је помогла тако што је компликовану и папиролошки обимну процедуру од прошле године знатно убрзала.

Најзначајније је што документа за боравишну и радну дозволу могу да се поднесу одмах по добијању визе у Индији, тако да када радници стигну, већ наредног дана могу легално да почну да раде.