Преговори о минималној цени рада, синдикати траже да се усклади са потрошачком корпом

Гостујући у Јутарњем програму, Петровић је рекао да ће учесници у преговорима изнети своје аргументе и – што је важно – све то мора бити у пристојном тону, јер у противном, како каже, нема преговора.

Према његовим речима до сада је ситуација са доношењем одлука о висини минималне цене рада била "шарена". Социо-економски савет је последњу одлуку донео 2018. године за 2019., а у последње две године је то радила држава јер није било договора о висини минималне цене рада.

Шта садржи минимална потрошачка корпа

Синдикати се позивају на ранији договор да минимална зарада треба да прати минималну потрошачку корпу, која је око 39.000 динара.

Петровић истиче да у каталогу који издаје Министарство трговине, туризма и телекомуникација за сваки месец, постоје основне намирнице минималне потрошачке корпе.

"Месечно за трочлану породицу од поврћа и прерађевина од поврћа предвиђено је 1,4 килограма парадајза, 7,5 килограма кромпира, од воћа 200 грама лимуна, килограм поморанџи и банана. Од меса 400 грама јунећег меса, свињског меса 1,8 килограма, пилећег меса 2,8 килограма", каже Душан Петровић.

Додаје да је методологију за сврставање намирница и потреба трочлане породице заједнички утврдио Републички завод за статистику и Министарство трговине.

"Осим овога прати се и просечна потрошачка корпа која је нешто виша, око 70.000 динара, и садржи већи број производа и веће количине. Ово је минимум минимума који би требао да омогући егзистенцију трочланој породици. Да ли је то тако, то је сада дискутабилно", наглашава секретар Социјално-економског савета.

Послодавци обавезни да исплате накнаду трошкова

Петровић истиче да су по закону о раду послодавци обавезни да запосленима исплате накнаду трошкова, између осталих за превоз, трошкове исхране у току рада и регрес за годишњи одмор.

"Да ли они то исплаћују, то су појединачне ствари које би требало анализирати. Запослени којима послодавци то не омогућавају имају право судске заштите. Постоји још један механизам заштите, а то је мирно решавање спорова. Републичка агенција формирана је управо из разлога да се скрати поступак који може да траје најдуже месец дана. Радни спорови трају некада и више година", наглашава Петровић.

Чланица тима за преговоре Љиљана Павловић каже да се 63 одсто послодаваца изјаснило да је нужно и оправдано повећати минималну цену рада.

"Оно што послодавци очекују је да минимална цена рада порасте за онолико колико је процењен раст бруто домаћег производа  а то је на нивоу од шест посто", истиче Павловићева.

Према њеним речима, имајући у виду околности у којима домаћа и страна предузећа послују под утицајем пандемије послодавци су предложили да и држава помогне и поднесе један део терета раста трошкова за привреду и очекују да ће се неопорезовани део минималне цене рада повећати.  

"Оно што ми у Унији послодаваца тражимо јесте да се он изједначи са висином минималне цене рада и очекују се пореске олакшице", рекла је Павловићева.

Повећати неопорезовани део зарада

У истраживању Уније послодаваца учествовала је 21 компанија, која спада у категорију страних компанија.

"То су углавном велика и средња предузећа. Две трећине тих компанија се изјаснило да минимална цена треба да расте и као и домаће компаније сматрају да држава треба да интервенише повећањем неопорезивог дела и смањењем трошкова пословања", поручује Љиљана Павловић.

Додаје да је, када је реч о страним послодавцима који су се изјаснили да нису за повећање минималне цене рада, интересантно поменути да сви они долазе из категорије прерађивачке индустрије а као разлоге наводе енормни раст цена сировина и пад пословних активности.

"Када причамо о пандемији, 85 одсто страних компанија је имало велике последице, негативне ефекте услед пандемије а свега 15 одсто послодаваца је пословало без већих потешкоћа", каже чланица тима за преговоре Љиљана Павловић.