Почињу преговори о минималној цени рада, добар старт јер сви говоре о повећању

Добар старт за преговоре је што и синдикати и послодавци говоре о повећању, што није увек случај. Сагласни су и да је корона пореметила раније договоре.

"Ми се држимо оног што је договорено пре неке четири године на Социјално економском савету где је консензусом договорено да минимална зарада прати минималну потрошачку корпу и ми инсистирамо да се то деси", рекао је Зоран Михаиловић из Савеза самосталних синдиката Србије.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије каже да би реално било да минимална цена рада не порасте више од 2.000 динара. "Видите то је ниво негде нешто мало више од шест посто, и то би било нешто што би било екомномски логично", навео је Атанацковић.

Без намере да утиче на договор социјалних партнера, први човек финансија најаву државе, да би раст минималца могао да буде већи од раста БДП-а, објашњава задатим циљем.

"Најавили смо просечну плату од 900 евра и просечну пензију од 420 до 430 евра до краја 2025. године. Са овом политиком коју спроводимо на добром смо путу да то и остваримо," подсећа министар финансија Синиша Мали.

Преговори почињу у тренутку када је минималац 32.000 динара, минимална потрошачка корпа 39.000, а просечна пензија 30.000 динара. 

За две деценије колико постоји Социјално-економски савет, синдикати и послодавци су се само једном – 2017. године – усагласили око повећања минималне цене рада. Осталих година, због изостанка договора одлуку је, како закон и предвиђа доносила Влада.

Јединствен случај имали смо 2011, када је тадашња Влада минималац повећала не само више од тога што су послодавци нудили, већ и више од онога што су синдикати тражили.

Колика је повишица послодавцима прихватљива, зависиће и од пратећег пакета пореских олакшица. Синдикати наглашавају да то не сме бити на рачун смањења стопе доприноса.

"Ми стварно нисмо сагласни са тим, јер то би значило умањење уплата у фондове, имали би смањен фонд ПИО и умањено за здравство што се десило прошле године", рекао је Михаиловић.

За сада је извесно повећање неопорезивог дела зараде, који је тренутно 18.300 динара. Колико ће од 1. јануара идуће године, износити најмање плаћени сат рада, ако не раније знаћемо 15. септембра.