Жетва скоро завршена, принос пшенице изненадио

Сунчица Савовић рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да је жетва пшенице завршена на 98 одсто површина и преостала два процента неће утицати на резултате овогодишњег рода.

Савовићева је рекла да су изненађени добрим приносима, који су увек већи у Војводини него у остатку Србије.

"Дешавало се да на једној парцели имамо минималне, а на другој максималне приносе", рекла је она.

Приноси су, како је навела, 5,7 тона по хектару у целој Србији, а ако се гледа само Војводина они су за 1,2 тоне виши од тог просека.

Ове године род је 3,4 милиона тона и, како је рекла, имаћемо нешто веће вишкове.

"За све домаће прохтеве потребно је око милион и по тона пшенице. Што значи да само од новог рода, не рачунајући залихе, имамо 1.900.000 тона за извоз", рекла је Савовићева.

Додаје да се у нову жетву ушло са 299.000 тона залиха, а оне би биле и веће да део залиха није потрошен за сточну храну јер је цена кукуруза била виша од цене пшенице. 

"Сви силоси у Србији су пуни. Што се извоза тиче, радимо на отварању нових тржишта за српске житарице, а све велике светске компаније су присутне на нашем тржишту", каже Савовићева.

Светски приноси варирају 

Када је реч о светском тржишту, напомиње да приноси варирају од 1,7 тона по хектару у Казахстану до 7 тона по хектару у неким земљим ЕУ.

Напомиње да се добар род очекује у Румунији, Бугарској, Мађарској, а Француска, највећи произвођач пшенице, очекује чак 30 одсто већи род него лане.

"Пшеницом се претходне недеље трговало од 19,40 до 20,2 динара по килограму. Две недеље раније распон је био већи – од 19,30 до 20,60 динара по килограму", навела је и додала да су трошкови производње различити у зависности од тога да ли је земља на којој се пшеница гаји власништво пољопривредника или је узета у закуп.

Истакла је да је произвођачка цена 10,5 динара на сопственој земљи, а на земљи за закуп 17,60 динара, а често ратари комбинују обе варијанте.

Кукуруз, соја и сунцокрет су тренутно на њивама. Суша је најмање нашкодила сунцокрету, а значајне последице су остале на кукурузу, навела је, додајући да је очекивани принос кукуруза мањи за 27 посто.

"Суша јесте за нас штетна, али је регионалног карактера. Ми морамо да се уклапамо што се цене тиче са светским тржиштем", рекла је Савовићева.