Србија и Западни Балкан имају највиши раст, да ли ипак заостају за чланицама ЕУ

Главна и одговорна уредница магазина Бизнис и Економетар Радојка Николић, коментаришући прогнозе Европске комисије о економском расту, рекла је да је други део године почео са охрабрењем и да је за другу половину године раст незаустављив.

"Кад погледате општу слику у свету како изгледа, глобална економија би требало ове године да расте 5,6 одсто. У оквиру тога, највише ће расти економија Кине, 8,5 посто и економија Америке, 6,7 посто. Европа је негде између, 4,5 или 5 посто раста. То пружа наду да се економија полако враћа на нивое које је имала пре пандемије", казала је Радојка Николић.

Додала је да ће у региону Западног Балкана бити највиши раст.

"Србија има највећу стопу раста од шест посто. Остале земље ће приближно томе расти. Црна Гора пет посто, Албанија такође око пет посто, тако да се добија укупна слика", навела је Николићева.

Нагласила је да, када су Србија и Западни Балкан у питању, увек имамо две вести - добру и лошу.

"Јуче је објављено истраживање чувеног Бечког економског института и они се слажу са том прогнозом да ће Србија расти шест посто, али истовремено имате истраживање италијанског института које каже да ће Западни Балкан заостајати за осталим земљама ЕУ, критикујући на тај начин Европску унију да не издваја довољно средстава за Западни Балкан", истакла је Радојка Николић.

Објаснила је да ће цео Западни Балкан, где живи 18 милиона становника, добити девет милијарди евра у наредних шест година, док ће Румунија у истом периоду добити 70 милијарди евра, Бугарска 30 милијарди, а Хрватска 22 милијарде евра.

"Кад погледате опоравак из пандемије, он ће код нас наравно ићи спорије, јер ће се мало новца ту улагати", истакла је Николићева.

"Србија ће се са високим стопама раста вратити на ниво пре пандемије"

Додала је да ће се Србија са високим стопама раста у другој половини вратити на ниво на којем је била пре пандемије, али да су потребне много веће стопе раста како би се достигле околне државе чланице ЕУ које ће добијати више новца из фондова Уније.

Према подацима Републичког завода за статистику, цене су, у односу на јун прошле године, порасле за 3,3 одсто, док је само од маја до јуна ове године забележен раст од 0,3 процената.

Радојка Николић је оценила да раст цена у Србији прати оно што се дешава на светском тржишту, пошто је током пандемије дошло до скока цена нафте и хране.

"Одмах су ишла упозорења, најсиромашније земље ће бити највише погођене, јер кад скочи цена горива и скочи цена хране, то су виталне ствари које вас угрожавају. Наша инфлација, која се кретала на до два посто, сада је најновијим поскупљењима дошла до три посто. Када то погледате лаички, то делује минимално, међутим, кад погледате да је то за трећину више него што је било, дакле реч је о 30 посто већој инфлацији, него што смо имали пре у структури инфлације, 30 посто већи раст цена него што смо га имали раније, ви ћете то видети у свакој потрошачкој корпи, у свим намирницама које купујете да су цене отишле од 10 до 30 посто", казала је Николићева.

Подсетила је да имамо лоша искуства са инфлацијом, али да јој се чини да Народна банка доста добро држи те коридоре инфлације и да би у проценама за ову годину инфлација требало да буде између три и четири одсто.

Када је реч о најављеном повећању пензија, Николићева је навела да ће пензије бити веће, али да ће то повећање отићи на повећане трошкове.

"Што се тиче повећања пензија, није то никаква посебна ситуација, него је то нормално усклађивање које иде по закону за ову годину и које нормално следи до краја године. Оно што је ванредно, то су најаве за два пута по 30 евра и бонусе које добијају пензионери, а раст пензија је усклађивање према закону који постоји", истакла је Радојка Николић.

Истакла је да преко милион људи од око 1.700.000 пензионера има пензије које су испод нивоа просека, испод 27.000 динара и они су најугроженији слој становништва, док оних који примају пензије изнад 80.000 динара нема више од сто хиљада.

Говорећи о субвенцијама за столарију и енергетску ефикасност, Радојка Николић је навела да се према енергетској ефикасности налазимо на зачељу Европе и да је јако значајно што је уведена таква врста субвенције, пошто ће грађани побољшати услове становања, а енергетска ефикасност ће бити на вишем нивоу.