Србија још увек ниje научила да потроши сав новац из европске касе

Од обнављања мостова, болница, школа, тврђава, до разних обука, хиљадама се броје пројекти на основу којих, од уласка у евроинтеграције, повлачимо средства из фондова Европске уније. Да ли је тај новац значајан, дилему нема експерткиња Гордана Лазаревић која је у томе од почетка.

"Сетите се 2000. године ми смо имали 64 дана без струје. Од 2001. године , откако смо ушли са ЕУ у споразуме о обнови енергетског система, реконструкције ТЕ, ми смо сам енергетски ситем реконструисали после 15 година коришћења непрекидног, управо захваљујући и донацијама и кредитима Европске инвестиционе банке", каже консултанткиња у области евроинтеграција Гордана Лазаревић.

Увидом у платни биланс Народне банке Србије јасно се види - од око 200 милиона евра из ИПА фондова, искористимо више од 90 одсто тог новца, али и даље, не све.

Економиста Горан Николић каже да се ради о релативно малом новцу који је сто пута мањи од јавне потрошње и за Србију нема велики значај.

"Дакле ти фондови који не иду у буџет који преко разних невладиних организација иду често ка неким пограничним опшитнама за неке мале потребе људи који живе на граници рецимо, су мање од један одсто наше јавне потрошње и 10 пута мањи од дознака које ми добијамо из иностранства од наших рођака", навео је Николић.

И док Хрватска у последњих седам година из европске касе по глави становника црпи око 5.000 евра, земље западног Балкана једва око 500 евра. У тренутку када постанемо чланица новац из Европске касе који нам следује увећава се бар осам пута.

Премијерка Ана Брнабић је рекла да оно што добијамо од подршке кроз предприступне фондове, као Србија, заиста не може да се пореди то је десетоструко, у неким случајевима и стоструко мање него што добијају чланице ЕУ.

"У овом тренутку, мислим да је најважнија и највећа подршка ЕУ економска је од инвеститора који долазе из ЕУ. Посебно из Савезне републике Немачке", напоменула је председница Владе Србије.

Не треба занемарити да приступ већим европским фондовима значи и обавезну чланарину, један одсто нашег буџета, или око пола милијарде ервра. Трошак је фиксан, па треба искористити сва расположива средства како држава не би, попут суседне Бугарске, била на губитку.