Шта брине живинаре, фарма у Крушчићу отишла корак даље

У Удружењу живинара кажу – до 2023. године питање је опстанка. Мало ко размишља о новим кавезима када су улагања у производњу два пута већа од прошлогодишњих.

"Цена соје од 85 динара и кукуруза од 25 не може да се угради ни у једну цену живинског производа, просто људи питају шта да раде и почињу да кољу живину", рекао је Раде Шкорић, председник Удружења живинара Србије.

Иако је вишак јаја на тржишту у великој мери одраз стања привреде суочене са короном, извоз јаја би донекле поправио однос понуде и тражње, али нам Европа брани чак и да до купаца стигнемо преко њене територије – док се не успостави мониторинг фарми и не примени закон о добробити животиња.

Фарма у Крушчићу је међу реткима у овој индустрији спремна да примени правила која свакој коки гарантују 750 центиметара квадратних простора. Отишли су и корак даље омогућивши такозвани подни одгој.

Доктор ветеринарске медицине Мирослав Савић каже да је очито да су веселије, да се више крећу и да је два до три одсто мање угинућа у том систему држања.

Имају и бољи апетит па се већи утрошак хране компензује, кажу, ценом. Јаја су 20 посто скупља од оних из кавезног система.

Бојан Миркић, извршни директор "Анимал комерца", каже да планирају да подигну још три објекта у наредној години, као и да инвестирају у фри рејнџ производњу и на крају у органски одгој.

"Опен винг" или алијанса отвореног крила у свету годинама води кампању – сломимо кавезе.

Око 2.500 компанија је већ одлучило да купују искључиво јаја слободних кока. Овај покрет је све интензивнији и у Србији.

"Што се тиче глобалних брендова који послују код нас, обавезали су се да пређу на јаја из бескавезног узгоја, неки од њих су Метро, Делез, Икеа, Хилтон – до 2025, а Старбакс и Хајат су већ прешли", рекла је Јелена Дисић из алијансе "Опен винг" у Србији.

Иако се за предстојећу тржишну утакмицу могу ослонити на средства из ИПАРД фонда, питање је колико је од 850 регистрованих фарми у Србији спремно на промене?

Маја Андријашевић из Управе за ветерину каже да тренутно тај податак немају, али да није велики.

"Добар део фармера има више од 70 година, па породица неће даље да се бави тиме и самим тим биће и крај њихове производње, посебно код мањих произвођача, испод 3.000 кока", каже Раде Шкорић.

Ако по страни оставимо вечиту дилему о коки и јајету као и бројне изреке на рачун пилеће памети, остаје чињеница да су коке данас на врху листе највише експлоатисаних животиња на свету.