Светска банка: Западни Балкан очекује раст, после историјске рецесије

После економске девастације коју је донела пандемија ковид 19 и која је довела до процењене економске контракције у региону од 3,4 посто прошле године, регион Западног Балкана би, према очекивањима, требало да има привредни раст од 4,4 посто у 2021, наводи се извештају Светске банке.

Додаје се да се у наредним годинама, очекује успоравање раста на 3,7 посто у 2022. и 2023., док последице пандемије настављају да спутавају инвестиције и запосленост у региону.

"Сигурно је да примећујемо неке позитивне трендове у региону, подстакнуте брзом акцијом коју су предузеле многе земље ради сузбијања најтежих последица пандемије, али последице пандемије на здравље и економска девастација и даље ће се осећати", изјавила је Линда Ван Гелдер, Регионални директор Светске банке за Западни Балкан.

Навела је да увођење вакцина, уз јачање поверења у економске изгледе, побољшање потрошње и трговинске размене, помоћи ће у одржавању овог замаха, али земље морају и даље са пажњом да усмеравају напоре ка увођењу и оснаживању политика које воде расту, заштити здравља и јачању људског капитала.

Пандемија је зауставила деценије напретка у повећању зарада и смањењу сиромаштва у свим земљама региона, а тржишта рада на Западном Балкану надокнадила су тек половину губитака изазваних пандемијом - остављајући велики број незапослених и приморавајући многе да потпуно напусте тржиште рада.

Иако је стопа незапослености опала - са 13,5 посто у 2019. на 12,6 посто у 2020. - то је угавном последица повећане неактивности, при чему је укупан губитак радних места на Западном Балкану достигао готово 70.000 до краја 2020.

Даље, ови губици су диспропорционално погодили осетљивије групе становиштва у региону, укључујући жене и младе - при чему је стопа незапослености међу младима порасла на 33,6 посто у 2020., заустављајући петогодишњи тренд пада.

Према извештају, јавне политике у региону треба да остану јасно фокусиране на борбу са пандемијом, ограничавање друштвених последица и подстицање опоравка, наводи Светска банка

Препоручују да све земље треба да обезбеде довољно ресурса својим здравственим системима за набавку и дистрибуцију вакцина, тестирање, терапије, личну заштитну опрему, и унапређење и одржавање здравствених установа.

Инвестиције у образовање, дигитализацију и остале инфраструктурне пројекте, као и зелене иницијативе, треба да постану приоритет зато што могу да убрзају неопходну транзицију ка смањеној угљеничној зависности земаља током опоравка од пандемије, закључује се у извештају Светске банке.

Ндегва: Сви комплименти Влади Србије на обављеном послу

Директор Канцеларије Светске банке у Београду Стивен Ндегва одао је признање Србији и српској Влади на економским резултатима у условима пандемије, који су, како је рекао, много бољи од земаља Европске уније и свих економија заједно у региону Западног Балкана.

"То је нешто на шта треба да будете поносни, а можемо да будемо поносни и ми на послу који смо обавили у сарадњи са Владом на разним пројектима који су допринели том резултату", рекао је Ндегва на онлајн презентацији Извештаја СБ о Западном Балкану и Србији.

Оценио је да је опоравак Србије на правој путањи и да је пред српском економијом обећавајућа година, која ће, како се чини, обезбедити повратак на нормалан планирани раст.

"Дакле, сви комплименти Влади на послу који је обавила, пре свега на обуздавању пандемије, затим напретку када је реч о регулисању и друштву колико год то било болно, и организацији и спровођењу вакцинација што је подигло поверење и пружило подстрек свим економским учесницима", рекао је Ндегва.

Према његовим речима, висок степен отпорности који је српска економија показала резултат је снажних реформи које су спровођене у последњих неколико година.

Те реформе су, каже, помогле да се изгради снажна фискална основа која је омогућила Србији да уђе у пандемију са веома јаким финансијским ресурсима, да се избори са изненадним повећањем расхода и да обезбеди веома робусне пакете помоћи економији како би компаније могле да послују и сачувају радна места.

Ндегва је на крају проучио да је Група Светска банка изузетно заинтересована за даљу сарадњу са Владом Србије на плану економског опоравка и развоја пројеката за зелену транзицију и инклузивни раст.

Шестовић: Дефицит због ребаланса није забрињавајући

Главни економиста Светске банке за Србију, Лазар Шестовић, сматра да буџетски дефицит за 2021, као резултат усвојеног ребаланса, није забрињавајући.

"Ребаланс је урађен како би се омогућио нови пакет подршке привреди и сматрамо да је то било потребно да би се даље промовисао раст и економски опоравак од прошлогодишњих дешавања (изазваних пандемијом)", рекао је Шестовић на онлајн конференцији за новинаре Светске банке у Београду.

Додао је да је вероватно било могуће да се на неким ставкама ребаланса уштеди, кроз циљане мере подршке како секторима којима је помоћ најпотребнија, тако и компанијама и најугроженијим групама становништва.

"Други значајан разлог већег дефицита у овој години јесте чињеница да је дошло до даљег повећања буџетских улагања у инфрастуктуру, што је добра вест, јер је Србија ранијих година имала врло низак ниво јавних инвестиција, тако да је дефицит ове, као и прошле године, превасходно ефекат знатно већих једнозначних трошкова, што значи да се стање буџета може релативно лако вратити у раније нормалне оквире", навео је он.

У тим смислу, дефицит буџета није забрињавајући, јер он није последица измена неких политика на средњи рок, закључио је Шестовић и подсетио на поруку владе да је циљ ребаланса искључиво ублажавање последица које привреда трпи због ковида и да ће већ следеће године дефицит бити смањен.