Договорен нови саветодавни аранжман Србије са ММФ-ом

Министар финансија Синиша Мали одржао је завршни састанак са Мисијом Међународног монетарног фонда, коју предводи шеф мисије Јан Кес Мартејн, а у оквиру консултација по члану IV Статута ММФ-а. На састанку су учествовали и представници Народне банке Србије.

Тема разговора, који су се одржавали у онлајн формату, је био нови аранжман који треба да буде потписан са том међународном институцијом, као и укупна фискална, монетарна и макроекономска кретања у контексту пандемије, саопштило је Министарство финансија.

Након што је Србија успешно завршила претходни аранжман "Инструмент за координацију политика" у јануару 2021. године, неки од предложених реформских циљева у новом аранжману су: усвајање фискалног правила које би ограничило висину дефицита у односу на јавни дуг, затим усвајање Стратегије за развој тржишта капитала са пратећим акционим планом, усвајање акционог плана за имплементацију политике власништва у државним и јавним предузећима, наводи се у саопштењу.

Министар Синиша Мали је истакао да ће најважнији циљ новог аранжмана бити да се сачувају постигнути резултати, као и да се настави са важним структурним реформама како би Србија могла да достигне још веће стопе привредног раста.

Он је захвалио шефу Мисије Јан Кес Мартејну на поверењу у Србију и досадашњој успешној сарадњи, те истакао да се радује њеном наставку.

Аранжман ће трајато до 2023. године 

У саопштењу се наводи да би нови аранжман требало да буде потписан до средине ове године, неће подразумевати финансијску подршку, већ ће бити искључиво саветодавног карактера, и трајаће две и по године, односно до краја 2023. године.

Представници Мисије ММФ-а су истакли и да је Србија снажним мерама одговорила на кризу изазвану корона вирусом, те да је вакцинација у Србији била међу најуспешнијима у Европи, као и да очекују да привредни раст до краја године буде 5 одсто. У годинама које долазе, ММФ очекује да раст буде око 4 одсто.

Истакнуто је и да ће последње мере помоћи, укључујући и проширење гарантне шеме, помоћи да се очува запосленост у приватном сектору.

Саговорници су се сагласили да је најважније да се сачува тешко стечена репутација фискално сигурне земље, као и да се настави са одговорном фискалном политиком како би јавни дуг остао под контролом, односно како не би прешао 60 одсто БДП-а.