НАЛЕД: Само на републичком нивоу 1.189 непореских намета

НАЛЕД је саопштио да је тај износ од скоро 148 милијарди динара двоструко већи у односу на 2016. годину и претходни РИС, када су за 20 највећих намета издвојене 73 милијарде. Највећи део новца, готово 75 милијарди динара, припао је републичком буџету (50,7 одсто), истиче  НАЛЕД.

Градови и општине приходовали су на име тих непореских намета више од 39 милијарди динара (26,4 одсто), покрајински буџет 7,6 милијарди, а остали корисници 26 милијарди динара.

Осим финансијског оптерећења, за грађане и привреду проблем представља и њихов број.

"Само на републичком нивоу постоји 1.189 непореских намета, које су пописали КПМГ и НАЛЕД у оквиру Пројекта за реформу непореских прихода, који подржава УСАИД.

Када се томе дода и велики број намета које прописују локалне самоуправе, покрајина, јавна предузећа и агенције, јасно је да грађани и привреда не могу да разумеју шта све морају да плаћају, осим ако им то не прикажемо на једноставан начин и на једном месту, у оквиру јавног електронског регистра непореских намета", каже партнер у компанији КПМГ и потпредседник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у Игор Лончаревић.

Увести јавни електронски регистар 

Циљ је, додаје Лончаревић, да се Министарству финансија ускоро представи модел таквог регистра и покаже шта су његове предности.

"Почећемо с регистром републичких и локалних административних такси, а накнадно ћемо додати накнаде и друге непореске намете", додао је он.

С обзиром на то да су републичке административне таксе систематизоване у оквиру закона, прва верзија регистра помогла би систематизацији локалних такси које је сада могуће пронаћи само у појединачним одлукама локалних самоуправа.

У оквиру регистра, корисници би таксе могли да претражују по више основа – закону и подзаконском акту којим је уведен, органу који је надлежан за наплату, основици и износу намета, року за плаћање и другим важним елементима.

То би значајно олакшало проналажење намета и износа који су обавезни да плате, као и уплатног рачуна.

Регистар би уз то требало да има конститутивно дејство и онемогући увођење и наплату намета који нису регистровани.

За органе који желе да региструју нови намет, постојала би процедура уписа, а финално одобрење давало би Министарство финансија. У перспективи, држава би могла да омогући и да се кроз регистар намет плати електронским путем, кажу у НАЛЕД-у.

Највише наплаћена употреба државног пута

Када је реч о двадесет најиздашнијих непореских намета, највише новца наплаћено је за посебну накнаду за употребу државног пута (26,1 милијарда динара).

Следе накнада за коришћење простора и грађевинског земљишта и накнада за коришћење добара од општег интереса са по 14,9 милијарди динара.

На четвртом месту су републичке административне таксе (9,2 милијарди), а на петом накнаде за приређивање игара на срећу (8,4 милијарди).

У врху по висини наплаћених средстава су и накнаде за коришћење ваздухопловног простора, воде, шумског и пољопривредног земљишта и природних добара, заштиту животне средине, средства од давања у закуп пољопривредног земљишта, судске таксе и друго.

Пројекат за реформу непореских прихода спроводи се са циљем унапређења транспарентности и предвидивости непореских дажбина, укључујући све врсте накнада, такси и осталих непореских намета које плаћају привреда и грађани, кроз формирање свеобухватног јавног Регистра непореских и парафискалних намета.

Реализују га Партенр Солушнс (Partner Solutions), КПМГ, НАЛЕД и Институт "Михајло Пупин", а финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).