Како до стамбеног кредита са нижим учешћем и постоје ли "црне листе" оних који су тужили банке

Владимир Васић из Удружења банака Србије је навео да је број од пет од 26 банака које су понудиле могућност мањег учешћа за куповину првог стана знатан део банака које имају у понуди стамбене кредите.

"Временом, вероватно ће се тај број повећавати, будући да смо имали на почетку једну до две банке. Банке мере ризик, оцењују како да пласирају своја средства и ово је једна од последица грађевинској индустрији, пре свега грађанима да дођу до тог свог првог стана, а с друге стране и треба вратити тај кредит, тако да је то баланс између једног и другог", рекао је Васић током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.

Истакао је да очекује да ће још банака смањити износ учешћа, узимајући у обзир економску ситуацију и стабилизацију која је била урађена последњих годину дана.

Васић је навео да нема посебних услова за кредит са мањим учешћем и да свака банка има своју политику како и коме одобрава средства.

"Банке су депозитно-кредитне институције. Оне морају да штите тај новац који смо ми депоновали, тако да оне воде рачуна о новцу који дају и то је једно од мерила коме заправо дати новац. Мислим да је то ствар пословне политике сваке појединачне банке", нагласио је Васић.

Додао је да на кредите са нижим учешћем нема већих камата у поређењу са другим кредитима који имају веће учешће.

"Суштина банкарства, поготово данас, јесте да пласирамо средства и никада нису била повољнија та средства. Зато идеја јесте да људи могу себи да приуште стан, као нешто што је животна одлука", рекао је Васић.

Поједини грађани тврде да им банке не одобравају кредите јер су тужили неку банку 

Све је више правоснажних пресуда у корист грађана који су тужили банке за неплаћене трошкове обраде кредита и премију осигурања код Националне корпорације за осигурање кредита.

Поједини грађани тврде да им поједине банке не одобравају кредите и дозвољене минусе ако су макар једном тужили неку банку.

Дејан Гавриловић из Удружења грађана "Ефектива" навео је да већ неко време постоје жалбе на неколико банака које не желе да продуже сарадњу са постојећим клијентима који су тужили те банке.

"Дакле, неко је тужио банку за незакониту наплату трошка обраде кредите или премију осигурања код Националне корпорације, а банка му се онда освети за пар месеци када истекне дозвољени минус, па неће да му продужи дозвољени минус или рецимо неће да му да неки мањи кредит, чекове", казао је Гавриловић.

Додао је да је "Ефектива" прошле недеље добила информацију од једног грађанина који тврди да је отишао у другу банку и да су му тамо рекли да не може да добије кредит зато што је тужио банку чији је клијент.

"Ако би се то испоставило као истинито, онда је то незаконито понашање банака опет, односно, незаконита размена информација, јер банка у оквиру свог система може да има информацију да је неко тужио, али ту информацију не сме да дели са другим банкама", истакао је Дејан Гавриловић.

Нагласио је да ће се тим поводом Удружење "Ефектива" обратити Поверенику за заштиту података о личности, као и да ће, ако се испостави да је информација тачна, тражити од надлежних да се те банке казне.

Гавриловић је навео да је те информације тешко проверити, пошто их грађани добијају усмено од банака.

"У банци су обучени да не остављају трагове, да не дају писане одговоре, него све раде усмено и онда је јако тешко то потврдити и доказати. Наравно да у банци, ако 'Ефектива' се обрати банци и пита да ли је то истина, наравно да ће они рећи да то није истина. Међутим, они то ипак раде", казао је Гавриловић.

Додао је да се информација да банке размењују те податке појавила прошле недеље и да се он нада да то није истина и да је у питању изоловани случај.

"Не постоје црне листе" 

Владимир Васић из Удружења банака Србије рекао је да не постоје црне листе и да банке не размењују информације, осим оних које су дозвољене законом, попут кредитног бироа.

"Нема ту никакве освете. То је пословна политика сваке појединачне банке, јесте да цени коме даје кредит, коме не", навео је Васић.

Објаснио је да би чињеница да је неко тужио банку могла да буде добар основ за недавање кредита клијенту који је то учинио.

"Ви ако тужите банку, има један процес. Било ко да тужи банку, банка мора да резервише средства. То је већ један трошак и док год траје тај спор, три, четири, пет година, та средства стоје са стране и ако уђе један клијент који нема тужбу и други који има и имају потпуно исте критеријуме за добијање кредита, коме ћете ви пре дати средства - ономе који нема никакав трошак за банку у том тренутку или ономе који већ има неки трошак за банку", казао је Васић и додао да банка има право да не одобри кредит.

Владимир Васић је рекао да је недозвољени минус најскупљи производ, да је следећи производ који је скуп дозвољени минус, док сваки кредит има нижу каматну стопу.

"Тако да је то ствар перцепције сваког од нас, али и процене својих могућности. Зашто бисте одабрали једно или друго и ако имате ту могућност, да се сконцентришете приликом одабира, односно плаћања и трошења средстава, онда је у сваком случају боље да узмете јефтинији извор финансирања, односно готовински кредит или неки други кредит", казао је Владимир Васић.