Цена новоградње скочила и за 15 одсто, промет некретнина премашио четири милијарде евра

Пандемија ковида-19 уздрмала је светску економију, а трпе и националне економије у одређеним секторима. Куповина и продаја стамбених некретнина, код нас и у свету, посебно у Сједињеним Државама, чије је тржиште по обиму највеће, била је успорена у тренутку када је свет тек упознавао вирус и живот у условима пандемије.

Домаће тржиште некретнина почело је да се опоравља, а у овој години постигнуте су и рекордне продајне цене квадрата, и у стамбеним објектима, и у продаји кућа и пословног простора.

Из извештаја РГЗ-а видимо да је најскупљи квадрат стана у Србији у 2020. години купљен у насељу Београду на води и коштао је 9.600 евра. Када је реч о староградњи, највиша цена је била на Дорћолу, у Улици Краља Петра – 4.500 евра по квадрату.

Ненад Ђорђевић из Групације посредника у промету непокретности Привредне коморе Србије је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да "корона криза" није ништа променила на тржишту некретнина, да изградња нових вишеспратница није стала ни током пандемије и да су цене станова забележиле раст.

"Пре пандемије би цена била нешто нижа јер видимо да су цене станова у новоградњи, а и старих станова у Београду, али и у целој Србији, расле негде између 10 и 15 одсто новоградња, а негде око шест до осам одсто стари станови. Тако да је постигнута виша цена него пре почетка ванредног стања", објашњава Ђорђевић.

Додаје да је забележен константан раст промета.

"Имамо константан раст промета, 2017. износио је око три милијарде евра, 2018. године 3,6 милијарди евра, 2019. године 4,1 милијарду, а 2020. био је 4,2 милијарде евра. То је велики успех, с обзиром на то да смо имали ванредно стање у којем је дошло до пада броја трансакција због немогућности људи да гледају станове и да процес куповине и продаје нормално функционише", објашњава Ђорђевић. 

Колико кошта просечан стан у Србији 

Просечна цена станова у новоградњи у Србији износи око 1.300 евра по квадрату. Цене на тржишту некретнина у Београду, које чини око 60 одсто промета станова у Србији, и даље имају благи раст. 

"Просечна цена квадрата за територију Републике Србије је око 1.000 евра за станове у старим зградама и нешто мало преко 1.300 за станове у новоградњи. У Београду је то више од републичког просека јер је Београд преко 60 одсто промета на тржишту некретнина у Србији", објашњава Ђорђевић.

Код промета кућа највише цене су постигнуте на Дедињу, док се најскупљи пословни простори продају у Новом Саду, чак 11.000 евра по квадрату. Најскупље гаражно место купљено је на Копаонику док насеља у околини Новог Сада бележе највишу остварену цену земљишта.  

Инвестирање капитала у некретнине 

Гост Јутарњег програма објашњава да грађани на некретнине гледају као на средство у које се инвестира новац.

"У некретнинама је преко 70 одсто капитала наше нације, и када се једна некретнина прода, новац и даље остаје у некретнинама зато што тај продавац који је продао некретнину даље купује некретнину и онда се ствара ланац где се прода три до пет некретнина када се једна прода", наводи Ђорђевић.

Како каже, грађани купују некретнине како би имали већи принос на уложена средства него што могу да добију од камате.

"Ми смо у претходних четири, пет година имали константан пад камате на штедњу и имали смо пад камате на стамбене кредите што је довело до тога да грађани буду додатно стимулисани да новац улажу у некретнине. Улагање у било коју врсту некретнине представља сигурну инвестицију због тога што се та средства неће обезвредити", закључио је Ђорђевић.