Нова помоћ задругарима, ко може да добије напуштене сеоске куће

Влада Србије је 4. фебруара усвојила Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Србије.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар Милан Кркобабић је рекао да је програм подршке познат, ово је четврта година и задругари га добро познају.

"Пола милијарде издвајамо, око 60 старих задруга ће моћи да рачуна ове године на 15 милиона динара, а новоформиране до 7,5 милиона, то су бесповратна средства", исткао је Кркобабић.

Објашњава да су средства намењена за куповину основног стада, вишегодишњег засада, за набавку опреме, машина, технологије.

"Радимо домаћински, прецизно, знамо у шта улажемо и очекујемо да ће повртарске, воћарске, ратарске, сточарске задруге кренути да се јављају, и да ћемо у овој години поспешити рад 50 до 60 нових фабрика под отвореним небом", истакао је Кркобабић.

Кључ свега за село и све људе је, како истиче Кркобабић, тамо где је добра зарада, и зато је основно да се селима омогући егзистенција, да се пољопривредна газдинства повежу, удруже и постану робни произвођачи.

Приоритет у овој години

Министар Кркобабић указује да је приоритет да помоћ стигне онима који су најугроженији, али Национални тим за препород села Србије, који је урадио Академијски одбор за село, има јасан став, не могу да се запоставе они који су добри.

"Добра задруга, успешна задруга, развијено село је пример за све. Прво пет управих округа на југу, затим рубна брдско-планинска подручја, али се неће запоставити Војводина", рекао је Кркобабић.

Има неразвијених општина у Војводини као што су Алибунар, Пладниште. Осврћући се на тај проблем, наводи да је то последица транзиције, што је земљиште завршило у рукама неколицине људи.

Подсећа на речи академика Радомира Лукића, који је 1984. рекао да савременој пољопривреди није неопходно село, куће, међе, већ оранице. Имамо и дронове – али савременом селу неопходна је пољопривреда, истакао је Кркобабић.

Потребно је оживети индивидуално газдинство, јер, како каже Кркобабић, људи не желе да буду надничари – желе да буду свој на своме, императив је имати знање и имати умеће и бавити се оним што сматрате да вам причињава задовољство, али и обезбеђује егзистенцију.

Инфраструктурни проблеми у селу

"Егзистенција, задруге, сеоски туризам, стари и нови занати – да човек нешто заради, али неопходан му је регионални, магистрални, локални пут. Национални инвестициони план гарантује у наредних пет година пет милијарди евра за локалне путеве и три милијарде за изградњу водовода и канализације у 80 општина", каже Кркобабић.

Када се заврши инфраструктурни део, и ако се дода адекватан напон струје и интернет мрежа, остаје сфера надоградње, образовање, здравство, култура, спорт.

Приступ селу је много више од пољопривреде. Људима на селу недостаје исто оно што и граду желимо, каже министар.

Празне куће са окућницом

Кркобабић износи податак Академијиног одбора за село, да постоји око 150.000 празних и 50.000 потпуно напуштених кућа.

Како да се оживе те куће, упитао је министар и додао да је корона учинила да су многи похитали да обнове те своје куће.

"Наша идеја је да одређени број кућа држава откупи и да их уступи младим пољопривредницима који су заинтересовани, три групе су у питању", каже он.

Критеријуми су прво: млади пољопривредници који желе да се осамостале, млади стучњаци који су завршили агрономију, ветерину и седе у великим градовима, али ако им понудимо кућу, можда ћемо добити правог стручњака, и трећа група су храбри млади људи из света културе и уметности, појаснио је Кркобабић.

Шта је потребно српском селу

Кркобабић подсећа да је сутра Сретење и да је идеја: село у закон – законски оквири за постављање села, па питање егзистенције, инфраструктуре.

"Морамо да се сложимо ми који смо у градовима, потребна су велика средства, решеност Владе, пуни консензус власти и опозиције, ту смо сви с једне стране, као и медији", рекао је Кркобабић.

"Хоћемо да сачувамо села Србије, без села Србије нема Србије", закључио је Кркобабић.