У просеку "оставимо са стране“ око 5.000 динара

Најновије истраживање "Ерсте Групе" о штедним навикама и ставовима грађана Србије показало је да 52 одсто наших грађана практикује неки вид штедње. У просеку, месечно сачувамо 4.771 динар, што је приближно прошлогодишњој просечној месечној уштеђевини.

Број грађана који успевају да са стране ставе нешто веће износе је у сталном порасту у протекле три године, па тако ове године 25 одсто њих месечно сачува од шест до 20.000 динара, четири одсто више но прошле и 11 процената више него 2016. године. 

Штедњу сматра важном две трећине испитаника, а нешто више од трећине веома важном. Најзначајнија је грађанима који имају између 30 и 49 година.

Приближно једна трећина грађана, њих 31 одсто, задовољна је сумом коју тренутно може да издвоји за штедњу. Задовољство износом штедње је у благом порасту у протеклих већ пет година, имајући у виду да је 2015. удео задовољних испитаника износио 18 одсто.

С друге стране, 43 процента штедиша није задовољно износом који ставе са стране (четири одсто мање но лане).

Напредак се може уочити и када је реч о перцепцији грађана у вези са кретањем њихове финансијске ситуације у протекле две до три године, с обзиром на то да је 25 одсто њих изјавило како се ситуација побољшала - четири процента више но прошле године и 14 одсто више него 2016. године.

Заинтересованост грађана за штедне производе банака и других финансијских институција већа је за девет процената него прошле године - предњаче орочена штедња, штедња по виђењу и животно осигурање, као врста штедног производа.

Удео оних који готовину чувају код куће или у сефу је на најнижем нивоу у протеклих седам година и износи 23 одсто (дупло мање него 2013. године).

Када је реч о мотивацији за штедњу, стварање финансијских резерви за хитне случајеве је и даље најчешћи мотив, ког је навело 73 одсто испитаника, седам процената више но претходне године.

На другом месту су мање и веће набавке и реновирање, за које се изјаснило 32 процента грађана, шест одсто више него 2018. године.

Уколико би се на рачуну испитаника изненада нашло 30.000 динара, њих 82 одсто би део овог износа ставили на свој текући рачун, у штедњу по виђењу или неку врсту орочене штедње. Сваки четврти би добијени новац у целости одмах потрошио, а њих 14 одсто би читаву суму "оставило са стране". Просечан износ који би испитаници сачували од наведене своте је 13.324 динара.

Приближно три четвртине анкетираних грађана изјавило је да је сума коју су успели да уштеде у протекле две до три године иста или виша. Они који су сачували мање него претходних година, као главне разлоге за то наводе ниже укупне приходе домаћинства, повећање трошкова живота, као и веће трошкове за лечење, односно негу старих.

Опрезност према улагању

Када је реч о ставовима грађана Србије према инвестиционим производима, 77 одсто њих било би опрезно у вези са инвестирањем и определило би се за мање ризична улагања иако би им последично донела и мање приносе, док би 10 одсто испитаника било спремно на ризичније инвестиције како би остварило већу потенцијалну зараду, дупло више но пре две године.

Удео оних који имају позитивно мишљење о инвестиционим производима је у порасту и износи 31 одсто, шест одсто више у односу на претходну и 13 процената више у односу на 2015. годину.

Близу половине грађана још увек мисли да је инвестиционе производе тешко разумети, а 12 одсто њих сматра да су они "само за авантуристе".

Насупрот томе, оних који сматрају да свако ко жели да профитабилно инвестира треба да поседује инвестиционе производе има 22 процента - пет одсто више но прошле године.

Онлајн куповина у значајном порасту

Удео оних који сматрају да имају добро, врло добро или одлично финансијско знање остао је исти као и прошле године и износи 60 одсто, док близу четвртине испитаника верује да су њихова знања о финансијским темама недовољно добра. Кад је реч о финансијским услугама и трансакцијама, грађани се и даље највише ослањају на банке, са 38 одсто оних који им поклањају пуно поверење.

Следе интернет продавнице и пружаоци интернет платних услуга, који су уједно забележили и највећи раст индекса поверења грађана.

Куповина преко интернета у значајном је порасту у односу на претходну годину у свим сегментима истраживања.

Још увек се највише купују одећа, обућа и модни детаљи, а проценат купаца у овој категорији порастао је са прошлогодишњих 28 на 35 одсто.

Следе трошкови у вези са путовањем, попут плаћања превоза и смештаја онлајн, који су забележили највећи скок од свих ставки, са 18 одсто у прошлој на 31 проценат у овој години.

На трећем месту производа које грађани све чешће набављају путем интернета су књиге - овај сегмент бележи раст са 16 одсто испитаника прошле на 25 ове године.

Просечни штедни улог у "Ерсте Банци", када је у питању орочена штедња, износи око 26.300 евра. Код штедње у динарима, просечни орочени депозит је око 737.000 динара.

Старији од 50 година и даље чине највећи удео штедиша са ороченом уштеђевином, више од 65 процената. Интересантно је да млади до 20 година старости такође чине значајан део - укупно 6,2 процената штедиша.