Интернет предузетници чекају растерећење

Предузетницима који извозе преко интернета, законска и административна ограничења у Србији скоро да онемогућавају пословање. Неефикасна наплата, компликоване процедуре приликом извоза и увоза, неодговарајући порески и књиговодствени третман - проблеми су који их муче. Из Министарства привреде поручују да ће привреднике ускоро растеретити.

Како да наплате робу коју продају - питање je које мучи интернет предузетнике.

Електронска трговина је светски стандард и многи привредници желе да прате тај тренд.

Међутим, наши прописи нису прилагођени таквом пословању, што ствара непремостиву препреку за бизнис.

Компанија која је желела да уведе електронски новац за плаћање преко интернета - одустала је од те намере.

Олга Мирковић Максимовић из "Лимунда" каже да је улазак у такав подухват коштао више него било шта друго и да ће сачекати док се не креирају адекватни законски оквири.

"Сведоци смо да наши бројни сарадници који су то покушали нису добро прошли", додаје Мирковић Максимовић.

Велики проблем за малопродаје на интернету, кажу, јесте то што одмах по уплати из иностранства картицом, девизе морају да претворе у динаре по нижем банкарском курсу.

Обавеза да сваки појединачни девизни прилив оправдају Народној банци Србије непотребно их успорава.

Додатна препрека је и што нису сигурни који се књиговодствени стандарди и пореске процедуре на њих односе.

У Агенцији за страна улагања и промоцију извоза поручују да се прописи морају мењати како би се у центар ставили привредници који стварају нова радна места и неопходан приход од извоза.

Слободан Марковић из агенције СИЕПА сматра да је неопходно да институције као што су Министарство финансија, Министарство привреде, НБС и инстутуције које спроводе закон, као што су пореска управа и управа царина, измене и прилагоде процедуре у директној комуникацији са интернет предузетницима.

Прописи који регулишу процедуре извоза и увоза робе преко интернета у Србији, углавном су у складу са стандардима Европске уније и Светске трговинске организације.

Проблем је њихова примена. Све наведене мере, уместо да штите државу од могућих манипулација, пословање селе у сиву зону.

Саветник министра привреде Душан Васиљевић каже да се државна управа према привредницима односи са претпоставком да су они склони кршењу прописа.

Васиљевић је рекао да ће Министарство радити са привредницима и државним органима на дефинисању пакета прописа који привреднике треба да растерете непотребних процедура.

Са друге стране, додаје Васиљевић, Министарство ће покушати да усмери државне органе на оне који заиста крше прописе, а да они који послују у складу са прописима буду растерећени.

У Министарству привреде очекују да ће примена нових мера почети до краја ове или почетка наредне године.

До тада, како сами процењују, грађани остају без хиљада, па чак и десетина хиљада могућих радних места.