Нема повластица за производе из Хрватске

Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић разговарао је са министром за спољну трговину и економске односе Босне и Херцеговине Мирком Шаровићем о ставу према Европској унији у процесу адаптације ССП-а две државе, због изласка Хрватске из ЦЕФТА и уласка у ЕУ.

Уласком у Европску унију Хрватска би требало да остане без преференцијала за извоз дувана у ЦЕФТА региону. Нова чланица тражила је од Уније да јој се омогуће посебни услови за извозну квоту од 1.625 тона цигарета годишње. Тако би царина на увоз цигарета у Србију остала 15 одсто, а не 57,6 одсто колико плаћају земље чланице ЕУ.

Постигнута је сагласност са Европском комисијом о спољнотрговинском третману већине производа, али не и за дуван и цигарете, кажу у Министарству трговине.

Љајић и Шаровић су се сагласили да је за две државе неприхватљив предлог ЕУ о изменама тих споразума.

То конкретно значи да Србија не прихвата да се и даље по повлашћеним условима увозе цигарете из Хрватске у нашу земљу, што важи и за увоз великог броја производа из Хрватске у БиХ.

"Ми сматрамо да морамо да заштитимо домаћу, у овом случају, дуванску индустрију", каже Љајић.

Према његовим речима, понуђен је компромис, да се за узврат што Хрватској омогућава да одређену квоту увози по условима из ЦЕФТА споразума, Србији одобри извоз додатних 45.000 тона шећера у ЕУ.

"Хрватска, која је увозила шећерну репу из Србије, неће имати потребе да је и даље увози, јер ће моћи вероватно под повољним условима да је набавља у земљама Европске уније, објашњава Љајић.

ЦЕФТА: Македонија треба да укине ограничења

Дуванска индустрија пуни буџет са 13 одсто, у расту бруто друштвеног производа учествује са два и по одсто. У тој делатности запослено је шест одсто радника.

Не мислимо да водимо царински рат са Европском унијом, али ни да прихватамо предлоге на нашу штету, каже министар Љајић.

Иначе, током дана заједнички комитет ЦЕФТЕ констатовао је да би требало да Македонија укине меру о ограничавању увоза пшенице и брашна из Србије.

Почетком јула македонска Влада условила је увоз пшенице из Србије куповином пшенице домаће производње. Македонски увозници морали су да за килограм увезене пшенице купе три килограма домаће, а за килограм брашна четири килограма пшенице из домаће производње.