Главобоља због "врућег новца"

Грађани у Србији крајем јуна задужени су са готово 602 милијарде динара. Скоро 60 одсто кредита, клијенти су подигли за куповину станова или адаптацију, а преостали део чине готовинске, потрошачке или лизинг позајмице. Што због необавештености, што због дугих процедура, најмање кредита грађани су узели наменски, попут оних за лечење, ДНК анализу или ван.

Уђеш, изађеш и готово. Некада је тако гласио један од слогана банака приликом одобравања готовинских кредита. После неколико година отплате високих камата грађанима је још увек најлакше да узму готовински кредит или се задуже по картицама и текућим рачунима. Тако су клијенти кроз кеш кредите у јуну били задужени са 179 милијарди дианара.

Са скоро 40 милијарди динара је задужеост по платним картицама, а 46 милијарди грађани су у минусу по текућим рачунима. За специфчне наменске кредите одобрено је неколико пута мање новца, тек око 27 милијарди динара.

Нела Арсић из Банке Интеза каже да је клијентима лакше и удобније да дођу у банку и аплицирају само за кеш кредит јер ту није потребна никаква додатна документација.

"Кредитни услови које банке нуде на нашем тржишту као и Банка Интеза могу бити далеко повољнији", каже Арсићева 

Предност наменских кредита је очигледна па је на суму од 100 хиљада динара уз камату од око 17 одсто и рок отплате од пет година неопходно издвојити на име камате скоро 146 хиљада динара. Ако се иста сума узима наменски у еврима камата је нижа, око девет одсто али курсне разлике су непредвидиве.

Када је реч о готовинском кредиту од 100 хиљада динара после пет година уз камату од 22 одсто издвајаћете месечно нешто мање од три хиљаде динара, односно после 60 месеци вратити 160 хиљада динара.

"Код кеш кредита оно што јесте њихова основна предност је та брзина и лакоћа одобравања, значи без неке потребне додатне документације, али то је оно што економисти зову врућ новац па се цена тога плаћа, јер је повећан ризик од стране банке кроз највише каматне стопе", објашњава економиста Зоран Грубјешић.

Банке су овлашћене да осмишљавају било какве кредите уколико постоји могућност обезбеђења и тржишна тражња. Са кредитима за образовање ипак је другачије.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић каже да је понуда кредита за школовање и студирање показала се да није довољно ефикасна.

"Интересовање студената за ову врсту кредита веома мало јер поједине банке не дају конкурентне услове поједине банке зато што би такав кредит имао смисла уколико се почне са отплатом тек након завршетка студија, а факултети студентима иначе омогућавају плаћање на рате", каже Ханић.

Дакле, у банку се иде хладне главе. Без обзира каква је сврха када су камате ниже болеће вас мање глава.