Нови закон, стари дугови

Закон који је рокове плаћања државе према привреди ограничио на 45 дана, а између привредника на 60, на снази је три и по месеца. Држава, највећи дужник, од почетка примене закона редовније измирује своје обавезе, али је проблем што велики део старог дуга још није вратила. Стари дуг остаје и између привредника, јер се закон не примењује ретроактивно. Рокови праве проблем малим привредницима и трговцима који су принуђени да толеришу кашњења већих од њих.

Закон није дисциплиновао у плаћању, али јесте у стрпљењу. Упркос новинама у неким случајевима опстаје стара пракса у привредном пословању.

Трговац Петра Кристивојевић каже да добављач има толеранцију према свима који купују и даје одређени рок. "Толерише се у зависности од тога колико се робе купује и колико дуго са добављачем сарађујете", наводи Крстивојевић.

Привредник из Ваљева Десимир Тадић напомиње да све своје обавезе према добављачима и држави измирује на време. Треба рећи да због државе која своје обавезе не измирује на време и многа предузећа која су везана за државу не могу да поштују рокове, додаје Тадић.

Проблем је и даље стари дуг, настао пре првог априла, који још није враћен. Држава је пре новог прописа привреди дуговала око милијарду евра, а привредници једни другима милијарду и 600 милиона евра. Колико је обавеза измирено, Министарство финансија нема података.

Закон је донет како би се прекинуо дугачак ланац дуговања у којем су предњачиле велике фирме. Мале и средње се жале да им веће не плаћају на време, односно да се рокови пробијају и за више од месец дана. То, међутим, не пријављују из бојазни да би то могло да значи крај сарадње од које често зависи опстанак предузећа.

Саветник министра финансија и привреде Нина Самарџић каже да је остављено самим привредницима да процене у оквиру своје пословне политике да процене у којем тренутку ће покренути механизам за заштиту својих права.

Од 1. априла, држава, највећи дужник привреди, дисциплиновала се и то у више од 99 одсто случајева.

Кашњења нису велика и концентрисана су на нивоу Републике на полицијске управе, казнено-поправне заводе, на локалу, предшколске установе, установе културе, општинске управе и месне заједнице, наводи Самарџићева.

Оштећенима су на располагању-обраћања суду, који би то требало да реши по хитном поступку и Министарству финансија и привреде. За непоштовање законског рока казне су од 100.000 до 2.000.000 динара.