Бирократија тера и светске филмаџије

Због гломазних и нејасних процедура, годишње губимо десетине милиона евра инвестиција страних филмских продукција. Док је у околним земљама потребно од пет до осам дана за добијање дозволе за снимање на јавној локацији, у Србији тај процес траје и неколико недеља. Упућени кажу да би странци чешће снимали код нас када бисмо им, попут комшија, враћали петину уложеног новца.

Када странци снимају у Србији, све је као на филму. Остављају нам милионе долара за локације, опрему, аутомобиле, бензин, смештај, храну. Запошљавају домаће филмаџије, статисте, асистенте, возаче.

Доводе нам и звезде - Џерарда Батлера, Едриана Бродија, Ракел Велч, Пирса Броснана, Рејфа Фајнса.

Глумац Рејф Фајнс каже да постоји дух Београда који воли и да постоји историја у камену.

"Видели смо невероватне промене времена за три месеца колико смо овде. Од дубоког снега до дивних сунчаних дана. Свега има овде", каже сниматељ Бери Акројд.

Од страних филмских продукција земље региона зараде 50 милиона евра годишње. Србија исто толико, али за четири године. Разлог што наше локације ређе бирају лежи у томе што продуцентима не враћамо 20 одсто уложеног новца, што је пракса у окружењу. Нацрт Уредбе о таквој врсти стимуланса постоји, али већ годину дана чека одобрење Владе.

"По нашој некој евиденцији за последње четири године било је још потенцијалних 300 милиона евра инвестиција кроз овакве пројекте. Неки од њих руку на срце пропали су као пројекти, нису изфинансирани, али већина њих је искључиво због подстицаја", каже Ана Илић из Српске филмске асоцијације.

Од финансијских подстицаја за стране филмаџије корист би имала и домаћа кинематографија.

Дејан Караклајић из Филмског центра Србије каже да је идеја ФЦСилмског центра Србије је да се три одсто , од новца који се њима враћа од 20 одсто, иде да они остављају за српску кинематографију.

"Ми би тиме могли да финансирамо током времена добар део наше производње", наводи Караклајић.

И без Владине Уредбе, десет српских општина потрудило се да привуче инвестиције страних продукција.

"Те општине сада имају или једну особу или цело одељење којем се обраћа филмска индустрија. Такође имају направљену базу локација које су расположиве за снимање и успоставиле су јасне рокове за колико ће издати дозволе, као и ценовнике", каже Иван Радак из НАЛЕД-а

Чини се да је то што смо управо пропустили прилику за снимање блокбастера "Умри мушки", чији је буџет 97 милиона евра, довољан разлог да се о подстицајима за стране продуценте боље размисли.