Динкић: Без додатног пореза на имовину

Министар финансија и привреде Млађан Динкић рекао је гостујући у емисији Око економије да грађани који имају две или више некретнина неће бити додатно опорезовани, како је првобитно било предложено изменама пореског закона. Министар је објаснио да је ова одредба добра, али да није тренутак да се уведе у Србији.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

"Имајући у виду да је данас и даље веома тешко у Србији, ја сам у консултацији са Милицом Бисић која је са својим тимом радила на томе, донео одлуку да у овом часу одустанем од те конретне одредбе у закону", навео је Динкић.

Према његовим речима, жеља креатора закона је била веома добра, да они који имају пуно некретнина плате порез, међутим, испоставило се да има много људи који су некретнину добили наследством и који нису сада у прилици да то продају због кризе на тржишту некретнина.

"Ми би тако неком избили паре из џепа ко уопште није богат него је нека средња класа", истакао је Динкић и поручио да је ова мера добра али да није за садашње време.

Одлука о одустајању од опорезивања друге некретнине чија је вредност преко 50 хиљада евра, није донета под политичким притиском, каже министар финансија објашњава и да су измене пореских закона месецима припремане и да о њима постоји јединство у Влади Србије.

"Пакет пореских закона нема везе са ситуацијом у буџету. Пореска реформа је јако важна и она је у склопу стратегије која предвиђа растерећење привреде", додаје Динкић.

Милица Бисић, саветник у Министарству финансија и привреде објашњава да ће изменама закона о порезу на доходак и обавезно социјално осигурање привреда у Србији бити растерећена за 1,7 милијарди динара на годишњем нивоу.

"Измене пореза на доходак предвиђају смањивање стопе пореза на зараде са 12 на 10 одсто, повећање неопорезивог износа плате са садашњих 8.776 динара на 11.000 динара, као и подизање цензуса за паушално опорезивање са три на шест милиона динара. То значи да не постоји никакав нови есктра порез, не повећавају се никакве пореске стопе, смањују се трошкови рада за привреду", каже Бисић.

Изменама пореског система повећаће се приходи у ПИО фонду, а то значи да пензионери неће морати да страхују за пензије, јер ће оне редовно бити исплаћиване, објашњава Динкић.

На примедбе локалних самоуправа да ће оне остати без прихода у буџету, Динкић каже да би општине требало више да привлаче инвестиције.

"Општинама остаје 80 одсто прихода од пореза на зараде. То значи да општине морају да се труде да привуку инвеститоре, да дају бесплатно земљиште, да олакшају процедуре за добијање дозвола и створе амбијент за пословање", објашњава Динкић.

Највљује да ће ускоро кренути и оштра контрола рада трговина и издавања фискалних рачуна. У другој половини године почиње унакрсна провера имовине.

Уштеде и инвестиције за бољи стандард

Министар финансија додаје и да је са свим минстарствима направљен план како да се уштеди. Како је рекао, то значи да ће многи одустати од купвине опреме, али ће се сманити и путовања. Само уштедама могуће је остварити планирани дефицит.

"Планирани дефицит буџета је 122 милијарде. Имајући у виду да је пао промет у трговинама, да су приходи од ПДВ-а и акциза на дуван, јер се резани дуван све више шверцује, једино је уштедама могуће одржати пројектовани минус у државној каси", каже Динкић.

Додаје да смањења плата и пензија неће бити. Напротив, буџетом је планирано њихво повећање од два одсто и то неће бити доведено у питање, каже Динкић.

"У Србији ће наредних дана боравити делгација ММФ-а. Да ли ће бити замрзавања плата и пензија у наредном периоду, зависиће од тога да ли је то добро за привреду и грађане", објашњава Динкић.

Министар привреде објашњава и да је Србија забележила благи раст привреде од око 1,9 одсто, али да је то први пут након четири тромесечја у прошлој години. Додаје и да то није довољно за побољшање животног стандарда, али да је свакако знак опоравка српске економије.

"Аутомобилска индустрија је највише напредовала, док у грађевинарству бележимо губитке. Многи су ме критиковали због уговора са Фијатом, а сада видимо да је Фијат највећи извозник Србије. То, међутим, није довољно, Србији треба раст привреде од најмање 5 одсто, а то значи да нам треба још 6,7 Фијата", каже Динкић.